Vozili smo novi Suzuki Swift: Malo izgubio, mnogo dobio

Dolazak nove generacije najdugovečnijeg i najpoznatijeg Suzukijevog modela ukazuje na to da se sada i ova, po mnogo čemu specifična japanska marka, kao uostalom i ogromna većina današnjih proizvođača automobila, u izvesnim stvarima ophodi po sistemu „manje je više”. Tu pre svega mislimo na motorizaciju, jer za razliku od pređašnjeg modela, naslednik je dobio trocilindarski benzinski motor. Jedan cilindar jeste izgubio, ali dovoljan je samo jedan pogled na ovaj novitet i odmah postaje jasno da je mnogo toga dobio.

Pre svega to se odnosi na novi izgled. „Svift” je oduvek krasio autentičan dizajn koji ga je činio prepoznatljivim u moru konkurencije u B segmentu gradskih ili manjih porodičnih automobila. Sa sedmom generacijom evolucija dizajna dostigla je zenit u pogledu dinamičnog izgleda. Šira maska hladnjaka, prednje svetlosne grupe sa LED potpisom i oštre ivice prednjeg odbojnika stvaraju agresivan prednji deo, što u kombinaciji sa ravnim krovom i „napumpanim” zadnjim delom čitavom automobilu daju jedan naoštren, takoreći sportski stav.

Unutrašnjost je pretrpela fundamentalne izmene. Iako ne pokušava da sakrije japanski recept jednostavnosti i ne baš preterane posvećenosti kvalitetu materijala, novi „svift” i dalje obiluje ne toliko reprezentativnom plastikom, ali je ona postala za nijansu mekša nego što je bila ranije. Tu je i izmenjena arhitektura prednjeg panela, koja kokpit čini prijatnijim za oko.  Što je još važnije, uveden je novi multimedijalni uređaj sa svim modernim sadržajima koji se očekuju od savremenog automobila, pa makar on pripadao početnom cenovnom razredu na tržištu, koji je sada uglavljen u opseg  između 15 i 20 hiljada evra. U standardnoj opremi je navigacioni uređaj sa sasvim pristojnom grafikom mapa, kao i bežično povezivanje sa telefonom preko funkcija Android Auto i Apple Car.

Kamera za vožnju unazad je deo standardne opreme već kod osnovne Comfort verzije. Dva USB porta dolaze u Premium paketu opreme

Sedišta daju adekvatnu bočnu potporu za leđa, a upravljač se podešava i po visini i po dubini. Sve to, uz odličnu preglednost, čini poziciju sedenja i više nego dobrom za jedan prilično mali automobil kakav je „svift”. Sa dužinom koja jedva prelazi 3,8 metara, „japanac” je dosta kraći od većine konkurenata i samim tim lakši za parkiranje i manevrisanje u urbanoj sredini. To da je gradska vožnja najjači adut ovog automobila smo znali od ranije, međutim, nova generacija nas je prijatno iznenadila na otvorenom putu. Iako je ostao na staroj platformi, poboljšan sistem upravljanja uz prekalibrisano oslanjanje čini ga još oštrijim i zabavnijim za vožnju.

Uprkos tome što ima „samo” tri cilindra, pogonski agregat većim delom to ne ističe. Za Suzuki se može reći da je specifičan po mnogo čemu, što demonstrira i novi „svift”. Većina brendova u B i C segmentu rešava izazove u pogledu ograničenja emisije gasova tuv. „daunsajzingom”, odnosno ugradnjom motora manje zapremine, sa tri cilindra i turbo punjenjem. Ne i Suzuki. Umesto starog 1,2 atmosferskog motora sa četiri cilindra, ponudio je novi, takođe bez turbo kompresora, gotovo identične zapremine i snage, ali sa jednim cilindrom manje.

Ručica petostepenog menjača je precizna i lepo leži u ruci. Asistencija praćenja trake na putu mnogima smeta i zbog toga je taster za njeno isključivanje dobio mesto na upravljaču

Odlikuje ga prilično miran i kultivisan rad i sve dok ga ne poterate do krajnjih granica do kabine neće dopreti karakterističan zvuk trocilindraša. Sa masom od svega 950 kg, „svift” je jedan od najlakših automobila, pa je i 80 KS dovoljno za koliko-toliko solidne performanse. Naravno, da bi se izvukao maksimum potrebno je češće posezati za manuelnim petostepenim menjačem, što ne pada teško jer je rukovanje njime prijatno precizno.

Pored zabave u vožnji, koja je stvar subjektivnog osećaja, do izražaja dolazi i jedna objektivna stvar – ekonomičnost. Za nju je zaslužan mild hibridni sistem koji pored opisanog motora podrazumeva i elektromotor od 2 kW sa litijum-jonskom baterijom. Na višednevnom testu nama se u gradskoj vožnji potrošnja kretala oko 5,5 litara, baš kao i na auto-putu, gde u petom stepenu prenosa na 3.250 o/min. „svift” krstari brzinom od 130 km/h. Na magistralnom putu ukupan prosek se spuštao na oko 5 litara na 100 km, pa je lako zaključiti da na takvoj vrsti otvorenog puta potrošnja iznosi između 4 i 5 litara.

Sigurnost u vožnji pruža i armada sigurnosnih sistema, gde standardno dolaze adaptivni tempomat, radarski sistem podrške pri kočenju, detekcija mrtvog ugla, praćenje kolovozne trake i čitanje vertikalne saobraćajne signalizacije. Kada već govorimo o standardnoj opremi, moramo istaći da je ona baš sveobuhvatna. Već u osnovnom paketu, pored navedenog, dolaze automatski klima-uređaj, zadnja kamera i parking senzori, led kratka i duga svetla...  

Imajući u vidu sve, početna cena od 16.250 evra ne čini se tako visokom iako je nova generacija neminovno poskupela. Međutim, „svift” i dalje zadržava status automobila koji se nameće kao jedna od najprimamljivijih ponuda sa aspekta uloženo-dobijeno. Što se tiče testirane verzije, ona je u srednjem paketu opreme Premium i staje 17.700 evra, a sadrži i alu-felne od 16 inča, dva različita USB porta napred, kvalitetnije ozvučenje sa „visokotoncima” i sedišta presvučena kvalitetnijim materijalom, otpornijim na habanje. A što se tiče „habanja” pogonskog agregata, tu ne bi trebalo očekivati nikakve probleme, jer je Suzuki godinama, pa i decenijama unazad, na vrhu liste pouzdanosti što svakako predstavlja jednu od najboljih preporuka za kupovinu.