Tragična sudbina šampiona

Te 1968. godine oružane snage Varšavskog pakta ušle su u Čehoslovačku, u Beogradu je bilo više automobila nego telefona, Ričard Nikson je postao predsednik SAD, Jugoslavija je posle dosta vremena pobedila SSSR u košarci, Apolo 8 je deset puta obleteo mesec, a ja sam shvatio da će moj život vrlo malo zavisiti od mojih želja – kultna je rečenica Baneta Bumbara, glavnog protagoniste legendarne serije Grlom u jagode. Baš te 1968. godine počela je i trkačka karijera Beograđanina Bogdana Damjanovića, danas malo poznatog majstora volana, koji se upisao u anale jugoslovenskog auto-sporta kao jedan od malobrojnih pripadnika iz naše stare garde koji su u to vreme uspeli da se dočepaju šampionske titule u nekoj od snažnijih klasa, jer su sa jačim automobilima uglavnom dominirali vozači iz Hrvatske i Slovenije.

Nažalost, životna priča protkana mnogobrojnim uspesima završena je tragično, ali ne za upravljačem. U svojoj 58. godini Bogdan Damjanović i njegova supruga stradali su u centru Beograda 1996. godine. Bili su žrtve oružane pljačke, u tadašnjem Bulevaru revolucije, kada su naoružani pljačkaši upali u njihov stan, a ubice nikad nisu otkrivene.

Od kakvog je materijala satkan Bogdan je pokazao na pragu četvrte decenije života i to već na svom prvom takmičarskom nastupu. Debitovao je 15. avgusta 1968. na brdskoj trci na Avali, voženoj u okviru kombinovanog Šampionata Jugoslavije (kružne i brdske trke) i sa automobilom „ford cortina GT Mk1” odmah uspeva da upiše pobedu u klasi. Inače, samo te godine zajedno su se bodovale trke na Avali (brdo) i Ušću (krug). Pored toga, još dva grada bili su domaćini kružnih trka – Aranđelovac i Kragujevac. Takav splet okolnosti išao je na ruku Damjanoviću koji je po osvajanju drugog mesta na Ušću proglašen šampionom Jugoslavije u klasi preko 1.300 ccm zapremine Grupa 1. Željan trka i dokazivanja, Bogdan je odučio da se okuša i na reliju, te je u oktobru nastupio na IV reliju 1.000 km Beograda. Sa suvozačem Zoranom Jaukovićem, vozio je pomenutu „ford cortinu GT”, a ovaj automobil poznat kao familijarni model u svetu trka proslavio se 1963, zahvaljujući čuvenom britanskom konstruktoru Colinu Chapmanu, koji mu je podario snažan motor sa dve bregaste osovine u glavi, stvorivši rasnog trkača – i za trke i za reli.

Sa serijskim „ford escortom” nastupao je od 1970. godine, a pored kružnih trka povremeno je vozio i na relijima. Osim na V Sutjeska reliju, sa suvozačem Radetom Mikijeljom učestvovao je na III YU reliju

Baš u godini kada je Damjanović, sa „cortinom” koja mu je prirasla srcu, počeo da se bavi auto-trkama, Ford je počeo sa proizvodnjom malog porodičnog modela „escort”. Veoma brzo je dobio motor iz „cortine lotus”, čime je stvoren „ford escort twin cam”, koji je već u prvoj godini doneo Fordu konstruktorsku titulu u Europe world rally championship takmičenju, preteči WRC-a. Najuspešniji trkački auto tog vremena je rođen, a ovaj automobil obeležio je i Bogdanovu karijeru, koji je, stekavši materijalna sredstva radeći u Francuskoj i u Kanadi, uspeo da za početak dođe do jednog civilnog „escorta”.

U debitantskoj sezoni za upravljačem „ford cortine GT”: Nakon što je osvojio drugo mesto na trci na Ušću, Bogdanović je proglašen Šampionom Jugoslavije u klasi preko 1.300 ccm grupe 1

U proleće 1969. kupio ga je, registrovao i kratko vozio po Londonu. Potom je beli automobil, registarskih tablica TLO 397G sa Bogdanom stigao u Beograd, da bi već krajem maja sa njim vozio III Yu Rally sa suvozačem Radetom Mikijeljom. Posada Bogdanović / Mikijelj bila je prinuđena da odustane na najprestižnijem domaćem takmičenju, a reli odiseju nastavljaju sledećeg meseca na V Sutjeska reliju, nastupivši u klasi preko 1.600 ccm grupa 1 i 2.

Povratak na kružne staze usledio je krajem jula i početkom avgusta. Bogdan je u klasi preko 1.200 ccm zapremine učestvovao na sve četiri trke tada izuzetno popularne novoosnovane serije pod nazivom Letnja liga automobilista Jugoslavije. Tih godina trke je posmatralo i po 100.000 gledalaca, bez obzira na televizijske prenose. Takmičara je bilo toliko da je recimo za Nacionalnu klasu bio uspeh samo se kvalifikovati za trku. Konkurenti u tako napravljenoj klasi su mu bili i Goran Štrok sa vrhunskim automobilom „BMW 2002 alpina” (oko 200 KS) i Jovica Paliković, sa nešto slabijim „porscheom 911 L”. Kako su dva rivala imala jače i tehnički superiornije automobile od „escorta”, Damjanović nije mogao bolje od trećeg i četvrtog mesta, jer je imao serijski automobil sa 110 KS i pride sa desnim upravljačem. To je bio hendikep, a stvari je otežavalo to što se kod nas na trkama uglavnom vozio levi krug, za razliku od sveta gde je dominantan bio desni.

Sledeće sezone krenuo je od V Sajamskog relija u klasi preko 1.300 ccm zapremine, ali je i tada odustao. Ne gubeći entuzijazam nastupio je u julu u Kupu Petroluniona i sve četiri trke Letnje lige u avgustu, zatim je u septembru nastupio na trci u Aranđelovcu, a u oktobru u Kragujevcu, gde se vozila tradicionalna trka „Oslobođenje Kragujevca”, u tada novoj klasi do 1.600 ccm zapemine za automobile grupe 2. Glavni konkurent u toj klasi bio mu je mladi i talentovani Zagrepčanin Robert Lang, sa vrhunski spremljenim „BMW-om 1600 alpina”, sa dva Weber karburatora i oko 175 KS. Sa njim se susretao i 1969. kada je Robert vozio „austin cooper S”. Razlika u snazi motora je bila velika, Bogdan je osvajao druga mesta, Robert prva, tako da je postao Šampion Jugoslavije u toj klasi.

Ta dva automobila, Ford i BMW, dominirali su u pomenutoj klasi do njenog ukidanja, ostali im nisu bili dorasli. U maju 1971. Šampionat Jugoslavije se zahuktava na trci u Zagrebu, nakon koje su usledile četiri trke Letnje lige na Ušću, u julu ponovo Zagreb, pa u septembru Kup Petroluniona na Ušću i, na koncu, trka u Aranđelovcu. Bogdanov auto jeste bio malo unapređen, dobio je felne Minilite, ali je ostao na uskim gumama i bez pojačanog motora što je pomoglo Robertu Langu da pobedama na svim trkama suvereno odbrani šampionsku titulu.

Rešen da konačno prestane da bude „večiti drugi”, kako bi unapredio svoj automobil Damjanović početkom maja 1972. odlazi u Englesku kod poznate firme David Wood Engeenering. Tamo je upravljač sa desne prebačen na levu stranu, ugrađene su fabričke šire stranice koje su omogućavale šire Minilite felne i gume, ali to nije sve. Sređeno je i vešanje, kočnice, kao i menjač i motor. Zvaničan dijagram sa ispitivanja pokazuje da motor sa dva Weber karburatora oslobađa 175 KS u ovom prelepom plavo-belom automobilu.

Sekvence iz šampionske 1973. godine: Damjanović, koji je vozio za beogradski Akademac, na kraju sezone imao je isti broj bodova kao i Dubravko Smiljanić iz zagrebačkog Dinama, pa je napravljen presedan tako što su obojica proglašena za Šampiona Jugoslavije u klasi do 1.600 ccm

Već sredinom maja metalna konjica je puštena u galop u Kragujevcu, a ovoj klasi se pridružio i Jovica Paliković sa fabričkim „renault 12 gordinijem”. Prethodne godine je debitovao i Drago Regvart sa „alfa romeom GTAm”, koji je, iako iz klase više, bio prilično spor. Bogdan, Robert i Jovica su hteli da naprave drugarski dogovor sa Regvartom o fer vožnji, ali se pokazalo da je Drago trenirao preko zime i bio je suviše brz za svo troje iz niže klase, a Jovičina velika limuzina sa četvoro vrata, prednjom vučom i bregastom osovinom u bloku motora suviše spora za ostale, pa se Jovica povukao pre kraja sezone. Ponovo je Robert Lang bio najbrži na trkama Letnje lige, u Zagrebu, u Kup Petroluniona i u Sarajevu. Do jedine pobede u toj sezoni Damjanović je stigao u Aranđelovcu. Inače, Bogdan je vozio za Akademac Beograd, a Robert za Dinamo Zagreb.

Za sezonu 1973. Robert Lang prodaje „BMW 1600 alpinu” klupskom kolegi Dubravku Smiljaniću i Bogdan dobija novog rivala u klasi. Ostali nisu imali konkurentne automobile. U maju voze Kragujevac, u junu Sarajevo, u julu Titograd, u avgustu Kraljevo, a 16. septembra Bogdan Damjanović vozi svoju poslednju trku u Aranđelovcu, gde odustaje. Na kraju Damjanović i Smiljanić završavaju sa istim brojem bodova, te obojica dobijaju šampionske pehare.

Za 1974. uvedena je nova klasa, preko 1300 ccm zapremine i Bogdanov auto sa motorom od 1600 ccm nije više bio konkurentan. Stoga je razmatrao opciju ugradnje motora (BDA) iz „ford escorta RS”, ali bi to bilo suviše komplikovano, te je njegov auto prešao kod Srđana Brbe Jankovića, koji ga je vozio na YU relijima 1974. i 1975, a Bogdan je svoju karijeru okončao nekako iznenadno. Bilo je to na brzinskom ispitu na Avali sa Slobodanom Podbojem kao suvozačem. Bogdanova ćerka Ana kaže da je nakon dve osvojene titule njena majka i Bogdanova supruga Ljubica smatrala da je bilo dosta trkanja i da je došlo vreme da se porodične obaveze stave u prvi plan.

U ULOZI SUVOZAČA

Jednom prilikom Bogdan Damjanović se oprobao i u ulozi suvozača. Bilo je to sa Robertom Schurembergom na reliju V 1000 km Beograda. Simpatični proćelavi Robert bio je predstavnik jedne zapadnonemačke firme u Beogradu, veliki zaljubljenik u auto-sport i svoj „BMW 2002 ti”, ne vrhunski sređen, ali vrlo solidan, vozio je i na reliju i na trkama tih godina.

NIŠTA BEZ DORADE

Izbor za doradu „escorta” pao je na radionicu David Wood, jedne od većeg broja britanskih firmi koje su se bavile pripremanjem automobila i motora kompanije Ford. Uglavnom su to bili modeli „cortina” i „escort”, za takmičenja '60 i '70 godina prošlog veka. U motor modela „cortina” je Lotus 1963. ugradio glavu sa dve bregaste osovine i taj motor će pet godina kasnije naslediti „ford escort twin cam”. Blok motora je 1966. iskoristila firma Cosworth za bolid Formule 2. Taj motor zapremine 1,6 l sa 4 ventila po cilindru će poslužiti kao osnova firmi Cosworth da, uz malu pomoć genija Formule 1 Colina Chapmana i malo veću finansijsku pomoć Forda, 1967. nastane legendarni motor Ford Cosworth DFV za Formulu 1.

Pokretač „escorta RS”, predstavljen 1970, čuveni BDA motor sa glavom sa dve bregaste osovine pokretane gumenim kaišem i četiri ventila po cilindru, poslužiće Cosworthu kao osnova za novi motor Formule 2, zapremine 2,0 l, od 1972.

Uz Cosworth, firme Brian Hart, Broadspeed, Felday, R.E.S, Raracing Service, David Wood i druge, pripremale su „ford escort”, modele „twin cam” i RS, za britanske šampionate u trkama i reliju, nacionalne šampionate, za Šampionat Evrope za turističke automobile, Međunarodni Šampionat proizvođača u reliju, kasnije WRC. Na prvoj trci Formule 2 po novim pravilima vožene 12. marta 1972. pobedio je motor spremljen kod firme David Wood, a od sledeće, 1973, firma Brabham takođe je koristila David Wood motore u Formuli 2, u fabričkoj ekipi.

ČUVAR USPOMENA

Bogdanova ćerka Ana je rođena 1974. godine, tako da se slavnih očevih dana ni ne seća, ali je dosta saznala iz njegovih priča, kao i prilikom odlazaka na Ušće na trke u društvu Marjana Kulundžića. Kasnije je dopunila informacije iz dokumenata, novinskih izveštaja i fotografija, koje pažljivo čuva. Tu su i pehari, plakete, trkački kombinezon, njegova kaciga i truba koju je svirao u džez orkestru. Inače, osim muzikom, u slobodno vreme bavio se i hokejom. Ana je trkački upravljač odnela u Ameriku, gde živi, a ostale trkačke uspomene na oca čuva u Beogradu.

‍