Muhamed Ben Sulajem - još smo daleko od potpune elektrifikacije

Poseban gost na proslavi povodom obeležavanja stogodišnjice Auto-moto saveza Srbije bio je novi predsednik Svetske automobilske federacije – Muhamed Ben Sulajem. Bila je to njegova prva zvanična poseta jednoj zemlji nakon preuzimanja funkcije prvog čoveka FIA, kojom je ukazao počast AMSS, a mi smo njegov dolazak u Beograd iskoristili za ekskluzivan intervju. Naš sagovornik je rođen 1961. godine u Dubaiju. Studirao je na Univerzitetu u Vašingtonu i na Univerzitetu u Ulsteru, gde je diplomirao biznis. U julu 2012. godine dobio je počasno zvanje doktora nauka sa Univerziteta u Alsteru, kao priznanje za njegove zasluge u sportu, građanskom liderstvu i dobrotvornim akcijama. U reli karijeri dugoj tri decenije, postao je jedan od najuspešnijih arapskih vozača u istoriji auto-sporta, osvojivši 14 titula u FIA Reli šampionatu Bliski istok. Godine 2008. imenovan je za potpredsednika FIA-e. Za vreme potpredsedničkog mandata istakao se kao pionir podučavanja, istraživanja i inicijativa za prenos znanja u auto-sportu. Pred kraj 2021. godine, Muhamed Ben Sulajem dolazi na mesto predsednika Svetske automobilske organizacije.  

„AMSS je istaknut član fia, automobilski klub prepoznatljiv po tome što brine o mobilnosti građana i organizaciji sportskih takmičenja”

AMR: Kao čovek od uticaja u svojoj državi, mogli ste da se opredelite za neki drugi sport. Zašto ste izabrali baš auto-sport i šta Vas je privuklo da postanete reli vozač?

Muhamed Ben Sulajem: Kao i svugde u svetu, i u našoj zemlji, u Emiratima, fudbal uživa najveću popularnost. Taj sport za mene je sjajan za gledanje, ali u životu ja sam tražio drugi vid uzbuđenja i pronašao sam ga u brzini na točkovima i nadmetanju u reliju.

AMR: Za nama je upravo završena sezona Formule 1, koja je donela toliko uzbuđenja, da li će nova pravila koja stupaju na snagu od sledeće sezone učiniti ovo takmičenje još zanimljivijim i pružiti priliku većem broju timova i otvoriti vrata manje bogatim ekipama da konkurišu za najviši plasman?

Muhamed Ben Sulajem: Ograničenje budžeta koje je ustanovljeno još 2009. godine, na inicijativu Maksa Mozlija, nešto je što smatramo da predstavlja preduslov da svi timovi, bez obzira na to koliko su bogati, dobiju jednake šanse. To je dobra početna osnova, ali moramo da sagledamo činjenicu da ne možemo sve timove učiniti jednakim, jer postoji mnogo drugih faktora, pored finansija, koji utiču na uspeh ekipe. Poput faktora vozača, šefova timova, inženjera, pa i ljudstva u boksovima. Naš zadatak je da takmičenje stalno unapređujemo kao i ostale grane auto-moto sporta. Dakle, mnogo toga utiče na krajnji ishod.

AMR: Kada govorimo o Formuli 1, moramo biti svesni činjenice da to nije samo puko takmičenje?

Muhamed Ben Sulajem: Svakako, to je i veliki biznis, ali i zabava, koja privlači milione ljudi širom planete. Taj sport je veoma dinamičan i obiluje uzbuđenjima. Naš je posao da ga približimo što većem broju ljudi i mislim da u tome uspevamo, jer Formula 1 ima sve veću popularnost. FIA ima veliku odgovornost, jer su propisi u našoj ingerenciji i moramo stalno da ih unapređujemo, kao i ostale grane auto-moto sporta. Što se tiče novih pravila, jedan od prvih mojih zadataka na tom planu je da ih dobro proučim, jer nisam do detalja upoznat sa svim pravilnicima, s obzirom na činjenicu da sam na čelu FIA-e tek desetak dana. Ali mislim da je Formula 1 generalno na dobrom putu, jer imamo sve veći broj trka, a prihodi kontinuirano rastu.

AMR: Za koji dan počinje nova sezona Svetskog reli šampionata. Kako gledate na nova pravila u WRC-u, koja su donela i nove generacije reli automobila?

Muhamed Ben Sulajem: FIA kao glavni organizator najvećih takmičenja ima obavezu da bude proaktivna i da bude predvodnica novih tehnologija i tendencija u daljem razvoju ovog sporta. Ali sam mišljenja da ovom takmičenju treba na najvišem nivou da se priključi više proizvođača, pored Forda, Tojote i Hjundaija. Bez obzira na to, optimista sam što se tiče auto-sporta, posebno kada je reč o reliju.

AMR: Kako možemo unaprediti popularnost auto-sporta na regionalnom nivou?

Muhamed Ben Sulajem: Zajedno sa proizvođačima, partnerima i organizatorimaregionalnih takmičenja treba raditi na podizanju popularnosti auto-sporta i na regionalnom, ne samo na globalnom nivou. Moje lično iskustvo u sportu pomaže mi da sagledam šta je sve potrebno da se do toga dođe. Najveći problem su troškovi. Moramo stoga da razmišljamo kako da učinimo takmičenja pristupačnijim što većem broju zainteresovanih timova i država sa manjim budžetima i finansijskim mogućnostima. Ne mislim tu samo na ona najveća takmičenja, već i na bazična, poput kartinga, kros karta i sličnih. Moramo da uradimo nekoliko stvari. Automobili evropskih marki koje možemo videti na stazama su jako skupi, poput „poršea”, „lamborginija”, „mercedesa”, BMW-a, „ferarija” itd. Ne smemo da zaboravimo na druge regione, poput Indije i Kine, država sa ogromnom populacijom.Radi se o skoro tri milijarde ljudi. Tu leži ogroman potencijal za dalji razvoj sporta i njegovu popularizaciju. Te zemlje imaju jako malo licenciranih takmičenja i takmičara. Mi treba da im pomognemo u tom smislu da popularizuju auto-moto sport i da obezbede potrebne uslove za njegov razvoj. Mislim da je deo rešenja kros kart i to u državama koje već imaju svoje proizvođače automobila i proizvodnju motora. FIA u tim regijama treba da promoviše uputstva za ugradnju specijalizovanih delova i opreme za pripremu trkačkih vozila, samo moramo da vodimo računa da budu ispunjeni svi standardi u pogledu sigurnosti. To je način putem koga je moguće smanjivanje visokih troškova za ulazak u auto-moto sport. Ako se budemo držali samo evropskih marki, visoki troškovi će za njih ostati nepremostiva prepreka.    

AMR: Tri glavna takmičenja pod okriljem FIA sada su bazirana na hibridnoj tehnologiji. To su WRC, WEC i, naravno, Formula 1. U kom pravcu će ići dalji razvoj ovih takmičenja i da li će se ubrzati ka punoj elektrifikaciji?

Muhamed Ben Sulajem: U ovom trenutku pravac daljeg razvoja je jasan. Čekaju nas velike promene. Izazovi su svakodnevni, još uvek ne vidim da će puna elektrifikacija moći da se implementira u sportu tako brzo. Držaćemo se hibridne tehnologije što je moguće duže, sve dok ispunjavamo standarde održivog razvoja u auto-moto sportu, bilo da je reč o automobilima, pogonskim motorima ili gorivu koje oni koriste.

AMR: Pomenuli ste bezbednost u sportu, koji je Vašem mišljenju put i način da se poveća bezbednost u saobraćaju uopšte, ne samo na trkačkim stazama?

Muhamed Ben Sulajem: Mobilnost je jedan od glavnih stubova na kojima počiva FIA. Samim tim bezbednost u saobraćaju je za nas od velikog značaja. Energija koju pokušavam da kombinujem iz dva fundamentalna stuba na kojima počiva FIA, poput sporta i mobilnosti, mora da se udruži. Kao što vi u Srbiji imate organizaciju Auto-moto savez koja brine o mobilnosti građana, bezbednosti saobraćaja na putevima i organizaciji sportskih takmičenja. Nema sumnje da moramo mudrije i promišljenije da radimo. Imamo čvrstu bazu za tako nešto, imamo dobre nacionalne automobilske klubove, moramo da ojačamo regione, da ih uključimo više u zajedničke akcije koje preduzimamo i preko njih pojačamo regionalni uticaj.

AMR: Danas je sve prisutnija primena tehničkih i tehnoloških rešenja u proizvodnji automobila. Neke od njih su sigurnosni sistemi i asistencije. Koje polako vode ka autonomnoj vožnji...

Muhamed Ben Sulajem: Imam osećaj da će autonomna vožnja postati realnost u Evropi i i FIA Regiji jedan. Deo Evropske komisije zadužen za mobilnost pomno radi na tome i ima našu podršku, bez pretenzija da im se mešamo u posao. A potom bi, u budućnosti, taj model iz Regije jedan mogli da prenesemo i na ostale regione. Najpre u Americi, a potom u Aziji, prvenstveno u Kini.

AMR: Kao što svi znamo svet se suočava sa ogromnim ekološkim izazovima, globalnim zagrevanjem i nedostakom resursa. Da li električna vozila vidite kao privremeno ili trajno rešenje?

Muhamed Ben Sulajem: Moramo da budemo svesni da mobilnost nije vezana isključivo za motorizaciju. Postoje i druga prevozna sredstva poput bicikala... U ovom trenutku mnogi veruju da elektrifikacija nije jedino rešenje. Nedavno sam bio u Meksiku, koji je, kao što znate, velika država sa velikom populacijom, i nisam video ni jednu stanicu za punjenje baterija, što je u ovom trenutku nepremostiva prepreka za uvođenje elektrifikacije, što nije posebnost samo ove države i jednog kontinenta. Stvari moramo da posmatramo globalno. Postoje i drugi načini da poboljšamo kvalitet vazduha, a da to ne bude isključivo elektrifikacija automobila. Proces elektrifikacije, razvoja baterija, širenje infrastrukture, nije ni malo lak niti jednostavan posao. A nije ni sasvim čist. U Evropi je to mnogo lakše, jer se tu implementiraju naprednije tehnologije koje omogućavaju dobijanje energije iz solarnih ćelija i drugih obnovljivih izvora.

‍

‍