Kako da budemo bolji vozači?

Andrej Kulundžić iza sebe ima višedecenijsko iskustvo u automobilizmu. Naš proslavljeni vozač, osim na domaćoj sceni, nastupao je sa velikim uspehom na internacionalnoj sceni, mahom u takmičenjima sa izuzetno jakom konkurencijom, kao što su Porše Superkup i Klio Trofi kup. Njegova ljubav prema Poršeu i povezanost sa stazom nisu iščezli po završetku aktivne takmičarske karijere. Naprotiv. Andrej je sada licencirani Porše instruktor za vožnju na stazi i jedini sa ovih prostora koji poseduje licencu za obuku na stazi po snegu i ledu. Njegovo veliko iskustvo u prenošenju znanja i veština na druge vozače, koje obavlja na stazi NAVAK, ali i popularnost koju je stekao još devedesetih godina prošlog veka i koja nije izbledela do današnjeg dana, preporučili su ga za novu funkciju direktora za sport i bezbednost u Auto-moto savezu Srbije.

Gde se po vašem mišljenju nalazi temelj za podizanje nivoa bezbednosti u saobraćaju i koji su najbolji modusi za unapređenje saobraćajne kulture?

- AMSS je institucija koja mnogo resursa polaže na unapređenje raznih aspekata saobraćaja i decenijama unazad kontinuirano radi na podizanju nivoa saobraćajne kulture. Osnova svega je da se sa bezbednim ponašanjem učesnici u saobraćaju upoznaju u što mlađoj dobi. Sećam se još kada sam bio klinac da smo u osnovnoj školi imali takmičenje „Šta znaš o saobraćaju?” u organizaciji Auto-moto saveza, koje je mnogim mojim vršnjacima pomoglo da bolje upoznaju saobraćajne propise i da unaprede veštinu u vožnji bicikla, kao uostalom i meni. Svakako da bi i još neki dodatni programi u školama dobro došli u misiji podizanja svesti o značaju poznavanja i poštovanja saobraćajnih propisa. Ipak, porodica igra možda i najvažniju ulogu, jer roditelji su ti koji prvi treba da upoznaju svoju decu sa pravilnim ponašanjem u svim sferama života, a posebno u saobraćaju, jer je reč o segmentu života koji nosi određene opasnosti, odnosno bezbednosne rizike. Neophodno je naravno i da roditelji budu svesni toga da se deca najčešće ugledaju na njihovo ponašanje i da svojim ophođenjem u saobraćaju treba da daju dobar primer svojoj deci.

A koji bi bio najefikasniji način da se već formirani vozači učine veštijim, savesnijim i odgovornijim u saobraćaju?

- Obuka u auto-školama je jedna od tema za razmišljanje, jer način na koji se obučavaju vozači drastično se razlikuje od onoga kako izgleda saobraćaj u realnom životu, pogotovo na otvorenom putu. Sticanje vozačke dozvole čini osobu zakonski spremnom za upravljanje vozilom, ali je individualno pitanje kako će se ko snaći u određenim situacijama za koje nije uobičajeno da se prolaze u auto-školama. Tu mislim na slučajeve kao što su, recimo, preticanje kamiona i drugih sporih vozila na magistralnom putu, gde treba proceniti imate li dovoljno vremena i prostora za siguran manevar, da li treba prethodno promeniti stepen prenosa naniže, kako kočiti u iznenadnim situacijama  i slično… Zbog toga u zemljama u regionu i postoje programi posvećeni vozačima početnicima koji kada dobiju vozačku dozvolu u određenom roku moraju da prođu i neku dodatnu obuku, koja između ostalog podrazumeva da se oni u sigurnim uslovima, tj. na mestu zatvorenom za javni saobraćaj dovedu u situaciju da ostanu bez kontrole nad vozilom. S obzirom na to da u pamćenju ostaju urezane neuobičajene i kritične situacije, to je odličan način da se mladim, ali i prosečnim vozačima usadi pravilna reakcija u nekim rizičnim situacijama. Drugim rečima, kroz ovakvo iskustvo naučiće kako da optimizuju brzinu, kako da koče u kritičnim situacijama, kako da povrate kontrolu nad vozilom i slične stvari koje u velikoj meri mogu da ih učine boljim i sigurnijim vozačima.  

Čini se da mnogi zapravo nisu svesni u kojoj meri je učestvovanje u saobraćaju kompleksna stvar. Koliki značaj za sigurnost imaju koncentracija i anticipacija?

- Vozačka veština se ne svodi samo na volan, menjač, gas i kočnicu. Ima mnogo stvari koje utiču na to da li će vozilo ostati stabilno ili će proklizati van puta, da li će se doći do kontakta sa drugim vozilom ili ne itd. Postoji mehanički deo vožnje koji radimo svaki dan i koji nam je ušao u dnevnu rutinu, a imamo i deo koji se odnosi na koncentraciju. Na koncentraciju utiče mnogo stvari – kako se neko oseća, da li je zdrav, koliko je odmoran, da li ga tište određeni problemi… Što više iskustva imate, vi faktički možete da kompenzujete jedan određeni deo koncentracije. Ipak, to ne znači da možete bez rizika da odlutate mislima ko zna gde, fokus mora da bude na putu i na vožnji. Još jednu stvar bih dodao koju stalno predočavam ljudima, a to je da kao što ne treba voziti suviše brzo ne treba ni previše polako, jer se na taj način usporava saobraćaj, što može takođe izazvati rizične situacije. U saobraćaju se učestvuje najbolje tako što se prilagođava datim uslovima, odnosno vodi se računa o svemu, kakvo je stanje podloge, šta se dešava napred, odnosno pozadi, šta levo, a šta desno. Konstantno treba imati predstavu o svemu što se dešava oko vas, jer samo tako možete pravovremeno i pravilno reagovati na iznenadnu situaciju.

Sveto trojstvo bezbednosti saobraćaja sačinjavaju put, vozilo i vozač. Putevi postaju sve bolji, a automobili su sve sigurniji. Koliko savremeni bezbednosni sistemi i asistencije zaista pomažu u vožnji i da li mogu i da odmognu u neku ruku, tj. da stvore iluziju kod vozača da je u svakom trenutku bezbedan, da će lako zakočiti, da će radar odreagovati na iznenadnu prepreku, da neće proklizati jer ga čuva ESP itd.?

- Ima jedna stara priča, a to je da kada se svojevremeno švedski Volvo etablirao kao najsigurniji automobil na tržištu, u tom periodu najviše nezgoda dešavalo se upravo sa automobilima pomenute marke. Dakle, ne možemo se bezgranično uzdati u bezbednost automobila, jer ona najviše zavisi od nas samih. Svi ti sistemi su napravljeni da do nekog momenta mogu da kompenzuju grešku vozača, ali ako se recimo uđe u krivinu 100 km/h brže nego što je preporučena brzina, nema te elektronike koja može da pobedi zakone fizike. Mišljenja sam da se na sisteme i asistencije u vožnji treba što manje oslanjati i da treba dati prednost edukaciji.  

Da se vratimo na edukaciju, i to onih najmlađih. Srbija će biti domaćin Evropskog takmičenja u poznavanju saobraćajnih propisa. Šta nas očekuje u septembru u Beogradu?  

- To što smo od strane FIA dobili da budemo domaćin Evropskog takmičenja predstavlja svojevrsnu potvrdu da AMSS predano radi na daljem razvoju ove oblasti. U planu je da ovaj događaj bude održan od 27. do 30. septembra. Dočekujemo oko 25 timova iz Evrope, takmičenje će biti u SC Šumice, gde ćemo postaviti poligone spretnosti i praktičnog ponašanja. Kao i do sada, Srbiju će na Evropskom prvenstvu predstavljati prvoplasirana ekipa sa nacionalnog takmičenja, a naše domaćinstvo će ujedno biti lepa prilika za još jednu promociju Srbije u međunarodnim okvirima.  

Kako ocenjujete nastup i ostvarene rezultate reprezentacije Srbije čiji ste bili selektor na proteklim FIA Motorsport igrama u Valensiji i koji je ključni segment za dalji razvoj auto-sporta kod nas

- Lično mislim da imamo potencijal, jer u ovom trenutku iskače nekoliko mladih vozača koji mogu da nastave da prave dobre rezultate i imaju potencijal da ostvare uspehe koje smo mi stariji svojevremeno napravili. Pa i više od toga… Ja sam ušao u ozbiljne trke sa 22 godine, Milovan Vesnić možda malo ranije, Pavle Komnenović isto tako. Dušan Borković je počeo da se bavi automobilizmom od malih nogu, iz kartinga, ali je i on počeo da vozi Evropski šampionat prilično kasno po današnjim standardima. Takozvane olimpijske igre u motorsportu su odlične, jer otvaraju mogućnost da se neki mlađi vozači oprobaju u jakoj međunarodnoj konkurenciji, a pored toga mi već imamo klince poput Luke Macure (karting), Andrije Kostića i Andreja Petrovića (formula 4), koji su već uveliko u programu ozbiljnih trka. Što se tiče samih rezultata, mislim da smo ostvarili zapažen uspeh, pogotovo ako se ima u vidu činjenica da kod nas još uvek ne postoji prava trkačka staza. Mislim da ćemo za dve godine na narednim igrama biti još bolje pripremljeni, da će momci koji su nastupali za dve godine biti daleko iskusniji i u većem „piku”.

Ipak, ključ dugoročnog razvoja auto-sporta je u izgradnji trkačke staze sa homologacijom za međunarodna takmičenja. Na kraju krajeva, bez košarkaških terena neće biti ni kvalitetnih košarkaša, ako nemate bazene nećete imati ni vrhunske plivače i vaterpoliste… Ta analogija se prenosi na sve sportove, pa tako i na auto-sport. Bez obzira na sve, AMSS će nastaviti da podržava razvoj mladih talenata, pogotovo vozača koji su iskazali potencijal za velike domete na međunarodnoj sceni.  

Srbija će ove godine imati predstavnika u Porše Karera Kupu Beneluks. Kao bivši učesnik Porše Superkupa, vaše iskustvo i saveti će dobro doći našem najboljem automobilisti Nikoli Miljkoviću. Koliko ćete biti involvirani u njegovu sezonu?  

– Miljković je napravio veliki skok prelaskom iz Evropskog Kilo kupa u Porše kup i od AMSS će imati veliku podršku u predstojećoj sezoni. U jednom trenutku je provejavala ideja da se možda uključi u Porše Super kup, ali odlučili smo da je za početak bolje da stekne iskustvo u Porše Kupu Beneluksa, uz možda jedno ili dva gostovanja u Superkupu. To je izuzetno jak šampionat, koji se održava na dosta staza gde se vozi Porše Superkup i upravo zbog toga je pao izbor na Beneluks, a ne recimo na Porše Kup Italije ili Nemačke.

Za Nikolu je ovo jedan novi početak – on je na startu karijere vozio 4x4, zatim dugo prednji pogon, a sada prelazi na zadnji. Svakako da ću biti dosta involviran u svakom smislu i posvećen da mu pomognem koliko god mogu. Smatram da ove godine treba pre svega da skuplja iskustvo i da se upoznaje sa svim finesama i cakama. Otežavajuću okolnost predstavlja to što se ovaj model Poršea vozi u takmičenju već nekoliko godina. Ovo pričam iz razloga jer sam se i ja suočio sa istim problemom kada sam stigao u Porše Superkup, gde me je dočekala iskusna konkurencija i vozači koji su u tom trenutku već tri sezone vozili isti automobil.

Kulundžić je uspešno nastupao na visokom nivou međunarodne scene, a između ostalog vozio je Porše Super Kup, gde je osvojio laskavu titulu debitanta godine, kao i Klio Trofi Kup

Međutim, kada smo promenili automobile, odnosno kada smo svi prešli na novi model, postali smo daleko ujednačeniji. Dakle, Miljković uz podršku celog tima treba da pokuša da stigne njihov nivo znanja poznavanja automobila, što nije lako, ali s obzirom na dosadašnje rezultate i veliko iskustvo, verujem da će Nikola i u novoj sezoni osvetlati obraz u jednom jakom i brzom internacionalnom takmičenju.