Crna kutija postaje obavezna u novim vozilima

U skladu sa "General Safety Regulation" (GSR) odnosno opštim načelima o bezbednosti, koja je pre dve godine usvojio Evropski parlament sa ciljem da se do 2030. godine smanji broj nastradalih u saobraćajnim nezgodama, sva nova putnička i laka komercijalna vozila koja se prodaju nakon 7. jula 2024. moraće da imaju specijalni uređaj "Event Data Recorder". EDR  beleži određene podatke u vozilu pre, tokom i posle saobraćajne nezgode sa zadatkom da pomogne u analizi ovih nemilih događaja.

GSR je usvojen na osnovu Uredbe (EU) 2019/2144 Evropskog parlamenta i Saveta koja nalaže da motorna vozila kategorija M1 (putnička) i N1 (laka komercijalna do 3,5 tone) budu opremljena snimačima podataka o događajima (EDR) od 6. jula 2022. za nove tipove vozila i od 7. jula 2024. za sva nova vozila. Tada je iznet i podatak da je zahvaljujući naprednim sistemima u vozilima od 2008. godine, naravno i drugim merama koje su članice EU preduzimale od 2008. do 2022. broj poginulih na drumovima ove zajednice smanjen za 50 odsto.

Usvajanjem GSR 2022. tačno su predviđeni sistemi (Advanced driver assistant systems - ADAS) koji će morati da budu ugrađeni u vozila i preciziran je rok za svaki. To su, pored "crne kutije", detekcija vozila koje dolazi iz „mrtvog ugla“, upozorenje na nevoljno napuštanje kolovozne trake, automatsko kočenje, adaptivni tempomati, sistemi koji će uočavati pešake, bicikliste i slični koji se već ugrađuju u savremene automobile.

‍

{{related-post-1}}

Po kom principu radi EDR ?

Reč je o skupu senzora, celog sistema za prikupljanje podataka (ali samo onih koje su odobreni Uredbom 160 UN što garantuje zaštitu ličnih podataka). Ovaj sistem u kontinuitetu beleži podatke o vozilu, ali ih trajno čuva samo kada se pređe određeni prag aktivacije. Ukoliko na primer senzori otkriju saobraćajnu nezgodu ili ukoliko kontrolna jedinica automobila signalizira da je sudar neizbežan. Snimci su veoma kratki: 5 sekundi pre i 300 milisekundi nakon nesreće.

Sistem dakle snima podatke automatski kada se izmene neki faktori. Na primer kada se brzina promeni za više od 8 km/h u vremenskom okviru od 150 milisekundi ili kada dođe do aktivacije zatezača sigurnosnih pojaseva ili vazdušnih jastuka.

Zanimljivo je da je EDR obično deo upravljačkog modula vazdušnog jastuka, s obzirom na to da ionako prenosi informacije senzora ubrzanja. Podaci se čuvaju samo lokalno u vozilu, dakle ne smeju biti dostupni putem online veze. Podaci mogu da se očitaju putem interfejsa ugrađene dijagnostike (OBD) ili putem upravljačke jedinice vazdušnog jastuka ukoliko je OBD uništen u nesreći.

‍

Ko može da pristupi podacima?

Naravno, jasno je da podacima iz "crne kutije" baš kao i onih iz aviona, neće moći da pristupa bilo ko. EDR podaci će se "čitati" po nalogu sudije ili tužioca koji će uz pomoć ovlašćenih veštaka donositi određene zaključke na osnovu tih podataka.

Podaci koji se čuvaju su brzina vožnje, položaj papučice gasa, broj obrtaja motora, aktivnost ABS-a i kontrole stabilnosti, kao i ugao upravljanja. Podaci se automatski brišu posle određenog vremena, najduže 30 dana, pod uslovom da ne dođe do nezgode.  Ako, pak, dođe do nezgode, beleže se i promene u uzdužnoj i bočnoj brzini, status sigurnosnih pojaseva vozača i suvozača, svetlo upozorenja vazdušnih jastuka i vreme aktiviranja vazdušnih jastuka.

Bitno je naglasiti da automobilska "crna kutija" za razliku od onih iz aviona neće snimati glasove, zvukove iz kabine, ali i da neće moći da se deaktivira (radi se o celom umreženom sistemu u vozilu) ali i da je, nažalost tehnički teško izvodljivo da se ugrađuje u starije automobile.

‍