Povećan broj stradalih u saobraćaju

Ma koliko da se organizujemo, napravimo akcije i planove u cilju poboljšanja bezbednosti saobraćaja, i sprovedemo ih u delo, nekada sve to nije dovoljno za dobre rezultate u praksi. Taman kada smo se ponadali da će se povoljan trend iz 2023. nastaviti, usledio je hladan tuš, pa je tako u 2024. godini dvanaest osoba više poginulo, a više od 400 povređeno. Trećina bolničkih kreveta i dalje je rezervisana za žrtve saobraćajnih nezgoda. Da je situacija loša najbolje pokazuju zvanični podaci koje smo dobili od Uprave saobraćajne policije.

Manje sudara – više žrtava

U poslednje tri godine primetan je trend opadanja broja saobraćajnih nezgoda. Dok se 2022. dogodilo 33.234 sudara, godinu dana kasnije 32.828, prošle godine su registrovane 32.274 nezgode. Ako imamo na umu da se godišnje u našu zemlju uveze oko 130.000 polovnjaka plus nova vozila koja su prodata na našem tržištu, rekli bismo da je ovo dobar podatak.

Na skoro pa istoj putnoj mreži imamo više vozila, a svi znamo zakon fizike da ako se na određenom prostoru nađe više činilaca raste i rizik od njihovog kontakta. Novi kilometri saobraćajnica i auto-puteva koji su otvoreni početkom ove i krajem prošle godine, trebalo bi da daju dodatni podsticaj ka smanjenju broja nezgoda.

Ako sledimo tu logiku, za očekivati je da manje nezgoda kao rezultat ima i manje žrtava. E tu dolazimo do paradoksa. Naime, po svim merilima (i fizičkim brojkama i raznim statističkim pokazateljima) saobraćaj i dalje odnosi previše života.

2022: br. nezgoda: 33.234 / poginuli: 553 / povređeni: 19.131 / teže povređeni: 3.307 / lakše povređeni: 15.824

2023: br. nezgoda: 32.828 / poginuli: 502 / povređeni: 18.887 / teže povređeni: 3.366 / lakše povređeni: 15.521

2024: br. nezgoda: 32.274 / poginuli: 514 / povređeni: 19.322 / teže povređeni: 3.688 / lakše povređeni: 15.634

‍

Prošle godine u saobraćaju je život izgubilo 514 osoba, a njih 19.322 je povređeno

Prošle godine na našim putevima poginulo je 12 osoba više nego u 2023. Zašto se to dogodilo nameće se logično pitanje. Kao prvi razlog stručnjaci navode povećan obim saobraćaja – i domaćih i stranih vozila je bilo više. Povećan saobraćaj putnika u tranzitu očigledno je iznenadio sve, a kada se tome doda i to da je leto period koji sa sobom nosi opuštanje i više alkohola, a manje sna, jasno je zašto su rezultati bili takvi.

Bajkeri kao kamikaze  

Povećanju broja poginulih i povređenih najviše su doprineli vozači motocikala i mopeda. Ako pogledamo podatke koji se odnose na poginule po kategorijama učesnika, videćemo neverovatan skok smrtno stradalih od 60 odsto, među motociklistima i mopedistima.

2022: vozači putn. vozila: 186 / motociklisti i mopedisti: 60 / biciklisti: 36 / traktoristi: 29 / pešaci:125

2023: vozači putn. vozila: 163 / motociklisti i mopedisti: 40 / biciklisti 44 /traktoristi: 22 / pešaci: 134

2024. vozači putn. vozila: 165 / motociklisti i mopedisti: 64 / biciklisti 41 /traktoristi: 18 / pešaci: 111

‍

{{related-post-1}}

Istraživanjima u svetu (SWOV) utvrđeno je da je po jednom kilometru putovanja verovatnoća smrtnog stradanja vozača i putnika na mopedu i motociklu 20 puta veća u odnosu na verovatnoću smrtnog stradanja vozača i putnika u putničkom automobilu, a verovatnoća od zadobijanja teških telesnih povreda je čak 40 puta veća.

Da broj nastradalih u ovoj kategoriji raste upozorio je MUP još sredinom juna 2024. kada je izdao saopštenje i upozorio vozače dvotočkaša na prekršaje i obavezu nošenja zaštitne opreme. Izgleda da taj apel nije urodio plodom, jer smo svi bili svedoci da mnogi bajkeri i mopedisti, čast većini, i dalje imaju neki svoj ritam i shvatanje saobraćaja. To sve podrazumeva prekoračenje brzine, provlačenje između vozila koja stoje, preticanje u krivini i preko pune linije i sa leve i sa desne strane, i još mnogo vratolomija.

Na sreću, ostale kategorije učesnika nisu pratile ovaj trend. Naime, sa izuzetkom vozača kod kojih je zabeleženo dva lica više među poginulima, svi ostali – biciklisti, traktoristi, pa čak i pešaci, beleže smanjenje.

I to je dobro, jer barem sada znamo da možemo biti bezbedniji kada se potrudimo. To posebno važi za pešake koji su poslednjih godina beležili konstantan rast stradalih. Loše navike kao što je telefoniranje prilikom prelaska kolovoza ili pretrčavanje van zebre, mogu se iskoreniti ili barem svesti na mnogo ređu pojavu, a to sve dovodi u krajnjem slučaju do manjeg broja poginulih i povređenih.  

Na kraju moramo pohvaliti traktoriste, kod kojih se poslednjih godina beleži konstantno smanjenje broja poginulih. Očigledno je više mladih za upravljačem koji paze i shvataju specifičnost vožnje traktora, ne voze pod dejstvom alkohola, a i vozni park se obnavlja. Ovde deo zasluga pripada i akciji besplatne podele ramova za starije traktore, jer se sećamo da je skoro trećina traktorista ranijih godina ginula zbog prevrtanja na njivi ili u šumi, a nisu imali zaštitni ram za vozača.

Šta dalje, pitaće se mnogi. Kao prvo stručnjaci Agencije za bezbednost saobraćaja, MUP-a i drugih institucija koje brinu o bezbednosti saobraćaja, analiziraće podatke i sigurno napraviti plan delovanja. Akcije poput Vozi odmoran i Karavan bezebednosti saobraćaja, u kojima aktivno učestvuje i AMSS, svakako treba nastaviti, možda uz poseban osvrt na određene kategorije, pre svega tu mislimo na vozače motocikala i mopeda.

Međutim, i mi sami moramo biti aktivni i razmišljati u saobraćaju. Bahatost uzima danak, a svi znamo da nije teško doći kući taksijem ako se popila koja čašica alkohola, da ne treba voziti brže od života, da treba nositi kacigu na motociklu, da nikad ne treba pretrčavati ulicu dok je na semaforu crveno svetlo za pešake itd. Samo tako, zajednički, možemo stvoriti sinergiju i smanjiti broj poginulih i povređenih.

Crveni karton za roditelje

U Srbiji ginu sve starosne kategorije, nažalost i deca. U 2024. godini 16 mališana izgubilo je život u saobraćajnim nezgodama, 157 je teško povređeno, a 1.167 lakše – svi kao putnici, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. „To nisu samo brojevi. To su nečija deca, nečiji snovi prekinuti zauvek”, navodi se u objavi MUP-a na zvaničnoj Fejsbuk stranici. Upozorenje nije namenjeno deci već roditeljima, bakama i dekama i svima koji decu prevoze. Oko 40 odsto roditelja u Srbiji ne prevozi decu automobilima na propisani način i da statistika pokazuje da svake godine ima sve više prekršajnih prijava za nebezbedno i nepropisano prevoženje najmlađih. Samo prošle godine policija je napisala više od 5.000 kazni zbog nepravilnog prevoza mališana.I dok odrasli imaju znanje i mogućnost da izbegnu tragediju, najmlađi često postaju žrtve tuđe nebrige. Dokle god imamo tako neodgovorne vozače deca su nam ugrožena. Džaba kazne koje mogu iznositi i do 120.000 dinara, jer nikakav novac ni kazneni poeni ne mogu sanirati povrede deteta niti vratiti poginule anđele. Kažu da će novi ZOBS koji je u pripremi imati još strože sankcije za nepravilan prevoz dece. I treba, ali možda nije loše da svako ko postane roditelj ide i na neku vrstu edukacije kao što se to radi u mnogim zemljama u kojima brinu o svojoj budućnosti.