Ulični borac

Posle „toplo-hladnog” debija u Portugaliji, Dušan Borković i njegov tim su sledeću stanicu u TCR Evropa i Svetskom bodovanju imali na izuzetno zahtevnoj uličnoj stazi Po, na jugozapadu Francuske. Jedna od najstarijih uličnih trka krije mnoge zamke, a za razliku od staze Portimao, kratka i tehnički kompleksna ulica Poa bila je uglavnom nepoznanica svima, osim Tomu Koronelu i Džoni Filipiju.

Trijumf za anale

Već na treninzima se videlo da Borković jako brzo uči stazu, konstantno je bio u samom vrhu, da bi na kvalifikacijama završio na drugom mestu. Malo je nedostajalo da i prva pozicija bude njegova, ali je mlađani Anderson u izuzetno brzom modelu Link&Co. imao za nijansu brži krug. Mnogi su se pitali kako će mladi Šveđanin izdržati pritisak Borkovića i ostalih na startu, ali je upravo naš as „oslobodio” Andersona pritiska, jer je sa starta krenuo poput rakete. Loš start Šveđanina iskoristili su i ostali, pogotovo Kobe Pauels, koji je krenuo u poteru za Pančevcem. Krenuo i ostao na drugom mestu. Tokom cele trke Borković je rutinski kontrolisao situaciju, pa rivali ni u jednom momentu nisu bili čak ni u prilici da pokušaju bilo kakav napad. Tako se srpska zastava vijorila na jarbolu u Pou, dok su ulicama simpatičnog gradića odjekivali taktovi himne Bože pravde!

Jedan preširoki prolazak krivine koštao ga je prilike da stigne do pol pozicije u inverznom redosledu. Na stazi kao što je Spa, svaka greška, pa i ona najmanja, koštao je Borkovića dragocenih hiljaditinki, ali to je sve normalno u trkama

Vreme za subotnje slavlje bilo je kratko, jer je nedeljna trka bila daleko veći izazov. Zbog obrnutog startnog poretka, Borković je kretao tek iz petog reda, sa devete pozicije. Koliko je preticanje izazovno u Pou, pokazao je u subotu iskusni Tom Koronel. Vozač iz Emena je „gađao” 10. mesto na kvalifikacijama, kako bi u nedelju imao pol poziciju, pošto je video da sa Borkovićem, Pauelsom i ostalim nije mogao da se nosi. Iskusni šoumen je iskoristio sve kvarove i malere rivala, pa je u subotu završio na petom mestu, što je na uskim ulicama veliki rezultat. Potajno smo se svi nadali da bi plasman u pet najboljih u nedelju bio ravan pobedi za Borkovića, međutim on se izgleda nije slagao sa tim...

Čak ni ultra brzi Audijevi vozači – ekipa Komtuju, nisu imali ni promil šanse da spreče Borkovića na putu ka pobedi u prvoj trci u Francuskoj

Start u „pucanj” omogućio je 207 cm visokom asu da odmah napadne Pauelsa, mladog, ali izuzetno brzog i borbenog Belgijanca. Do prve desne ga je pretekao, i može se reći da je to bio ključ novog uspeha u Pou. Odmah se Borković dao u poteru za rivalima ispred, a ubrzo je napredovao još dve pozicije – okršaj dvojice konkurenata ispred sebe doktorski koristi za preticanje! Ubrzo i Davidovski usporava zbog pucanja gume, pa jedini predstavnik Target motorsport tima dolazi ubrzo čak do treće pozicije. Za to vreme Koronel je ubedljivo vodio, a timski kolega – Džon Filipi, čuvao mu je leđa. Kratko je to potrajalo, jer se pančevački maestro poput brzog voza približavao Francuzu. Grčevito se Filipi branio, tokom naredna četiri kuga Borković je tražio priliku za napad, ali nje na uskim ulicima nije bilo. Činilo se da je treće mesto više nego zadovoljavajuće, ali onda opet sledi „specijalitet kuće” Borković – na nemogućem mestu naš as pravi „lažni” manevar, Filipi odlazi malo šire kako bi se odbranio, ali se Borković u desnoj krivni uvlači munjevito sa unutrašnje strane i vara Korzikanca!

I to kao da nije bilo dovoljno. Koronel je iskoristio pomoć Filipija i napravio nekih pet sekundi prednosti. Ta razlika je počela kao led da se otapa kada je Borković pretekao Francuza u Audiju, dok je Holanđanin u neverici posmatrao kako srpski maestro smanjuje zaostatak. Na dva kruga pre kraja „hjundai elantra” našeg tima već je bila na braniku „audija” Toma Koronela. Iskusni Holanđanin je odbrojavao krivine i sekunde do cilja i samo zahvaljujući nedostatku krugova uspeo je nekako da pobedi. Na jedvite jade, kako je i sam kasnije istakao nakon trke.

Sa težinskim opterećenjem Belgiji

U svetlu ovog velikog uspeha, ali uz dodatno težinsko opterećenje, naša ekipa zaputila se u Belgiju, na Borkovićevu omiljenu stazu Spa Frankošam. Bio je to vikend gde su se ponovo vozači TCR Evropa serije susreli sa fabričkim timovima TCR Svetske serije. Bez obzira na veliku dodatnu težinu, naš vozač je davao sve od sebe kako bi na kvalifikacijama makar došao do 10. mesta, koje bi mu donelo i pol poziciju za nedelju. Nažalost, u toj nameri nije uspeo, širok prolazak kroz jednu od krivina koštao ga je brisanja tog kruga, pa je na kraju morao da se zadovolji 14. mestom. Za utehu svakako ostaje da je tokom celog vikenda Borković bio uz rame fabričkim vozačima Hjudaija, Askoni i Mihelisu, a često čak i brži!

Ozbiljnije nego što je u prvi mah delovalo: Dušan Borković je posle ovog udesa odveden u bolnicu na dalja ispitivanja, ali je smogao snage da se u nedelju pojavi na startu

Subotnji start doneo je odmah okršaje pančevačkog vozača sa Australijancem Benom Bargvanom. Neiskusni vozač „pežoa 308 TCR” je u dva navrata žestoko udario u „hjundai elantru” Tima Borković, ali su obojica ostali na stazi. Na početku drugog kruga, u krivini La Sors, usledio je treći (i najžešći) duel, nakon kojeg obojica završavaju van staze, a kolateralna šteta u celoj priči bio je i Mikel Askona. Da stvar bude gora, Borkoviću je silina udarca bukvalno istrgla volan iz ruke, pa je palac leve šake ubrzo pomodreo i otekao. Zbog sumnje na prelom, ali i zbog bolova u vratu, lekari su insistirali na odlasku u bolnicu. Ortopedi nisu bili sigurni da li postoji prelom, palac je i dalje otečen, ali su lekari na stazi ipak nekako dali pristanak za nedeljni start. Uprkos nesnosnim bolovima, Borković je startovao, držeći se podalje od kontakata. Celu situaciju oslikao je najbolje sam Borković:

„Mislio sam da neću moći da vozim drugu trku zbog ozbiljne povrede palca koju sam zadobio u prvoj trci, ali sam smogao snage zbog svojih fanova, sponzora i moje Srbije da ipak izvezem jednu od najtežih trka u svom životu. Budući da sam dobio kaznu da započnem tri startne pozicije unazad zbog sudara u prvoj trci, razmišljao sam da samo startujem trku i odslužim kaznu da me ona ne bi sačekala na narednoj trci u Hungaroringu. Međutim, uspeo sam da odvezem celu trku, iako sam na pola hteo da padnem u nesvest od bolova. Ovo je jako teška i tehnički izazovna staza, kao i prolazak kroz najpoznatiju krivinu na svetu – Eau Rouge, gde je veoma visok nagib, a prosečna brzina 250–300km/ h. Na kraju smo završili na šestoj poziciji u TCR Evropi, pa sam i pokupio dovoljno bodova da zadržimo četvrto mesto u generalnom plasmanu sa novim poenima. Okrećemo se ka narednom izazovu u komšijskoj Mađarskoj gde nastavljamo ovogodišnju promociju Srbije u svetu i dalju borbu za što bolje plasmane”, izjavio je Dušan Borković.