Došao je i taj dan na Dakaru
Napokon – odmor. Teško je rečima opisati koliko je dan odmora bitan na Dakaru. Za neke takmičare, posebno one entuzijaste amatere taj dan je, bukvalno, toliko potreban kao što je dijabetičaru potreban insulin. Tih tridesetak sati odmora neki doživljavaju kao dar s neba. Dan odmora nije olakšanje za sve u karavanu, pratećim ekipama to zna biti najteži dan tokom cele trke.
Takmičari se trkaju s vremenom, a mehaničari ratuju protiv vremena, jer ga imaju premalo da repariraju sva oštećenja i neispravnosti na bolidima. Mogu samo pretpostaviti kako je takmičarima koji nastupaju u kategoriji gde prateće ekipe nisu dozvoljene. Oni sami moraju rešavati sve probleme na opremi i vozilu s kojim voze trku. U toj nevolji pomažu jedni drugima pa si tako olakšavaju život. Taj za neke učesnike krajnje haotičan dan nekima donosi obilje znoja, suza, krvi i patnje. Nadam se da će svi uspeti da spremni uđu u svoja vozila, bez obzira na broj njihovih točkova, te da nastave trku onako kako su planirali.
Dan odmora će pomoći onima koji su zadobili neke povrede usled padova, najčešće s motocikla, da zaleče „zarađene“ rane. Inače, medicinska briga za učesnike Dakara je stvarno dobra i kompletno medicinsko osoblje na trci, osim par glavnih doktora i medicinskih tehničara, zapravo su volonteri.
Poslednji put kada sam nastupio na Dakaru 2011. godine, na listi volontera koji su se prijavili bilo je par hiljada ljudi. Neki su tada čekali godinama da uskoče u karavan, dok neki nikada nisu dočekali. Da li je danas tako? Ne znam, jer ova komercijalizacija Dakara, gde je samo novac bitan, mnogima je ogadila utrku. Ljudi iz ASO-a vlasnika i organizatora trke sve gledaju kroz novac pa je Dakar iz tog razloga preseljen na Arabijsko poluostrvo.
Saudijska Arabija od 2018. ulaže ogroman novac u sport kako bi oprali imidž u javnosti, koji je narušen zbog ubistva Jamala Kashogia novinara, kojeg su namamili, a potom ubili u svojoj ambasadi u Istambulu. Tada se u svetu digla velika buka oko tog zločina, ali su lukavi i surovi vladari Saudijske Arabije novcem zapušili svima usta pa je sve palo u zaborav. I kako to obično biva, kada su u zločin upleteni bogati, u ovom slučaju saudijska kraljevska porodica, nikome se ništa nije desilo. Kada se danas govori u kontekstu Saudijske Arabije, spominju se Ronaldo, Dakar itd. ko se više seća nesretnog novinara Jamala Kashogia kojeg je časopis Time 2018. proglasio osobom godine.
Bolje da se vratim na Dakar. Poštovani čitaoci dužan sam vam izvinjenje, jer sam u komentaru 5. etape napisao da je penalizaciju od 10 minuta Al Attiyah dobio zbog prekoračenja brzine. To je bila prvobitna dostupna informacija do koje sam došao. Međutim kasnije je prava istina izašla ne svetlo dana i ona je još banalnija. Nesretnom Al Attiyahu se otkačio tokom „brzinca“ rezervni točak i završio ko zna gde u pustinji. U stara dobra vremena to niko ne bi primetio, a kamoli ovako surovo sankcionisao. Gubitkom točka Al Attijah nije stekao prednost nego je ugrozio sopstveni nastup. Da su ga recimo snašla dva gumi defekta, morao bi da vozi na praznoj gumi ili čekati nekoga da mu pozajmi svoj točak.
Rezultat koji je ostvario u jučerašnjoj etapi kada je u cilj ušao s prednošću 9'59" u odnosu na drugoplasiranog Quintera je rezultat njegove veštine, hrabrosti i fantastične vožnje. On nimalo nije kriv za to što mu se desilo. Ako na njegovom bolidu sistem za učvršćivanje rezervnog točka nije siguran, onda mu je na tehničkom pregledu pred trku na to trebala skrenuti pažnju tehnička komisija i zahtevati da se promeni. Ako neko treba biti kažnjen onda su to te karikature iz tehničke komisije.
Ovo je brutalno otimanje od nesretnog Katarca i to ogromnih 10 minuta. Gde je tu logika, ljudi pa ovo je Dakar, tokom jednog brzinskog ispita usled udaranja u džombe i sve ostale neravnine, koje uzrokuju poskakivanje i udare točkova vozila o podlogu, a ima ih na stotine, za očekivati je da se slomi neki deo na bolidu. Pobogu, to jesu vrhunski bolidi, ali nije baš sve na njima nesalomivo i neuništivo. Posade tekom „brzinca“ kako sebe tako i vozila dovode do krajnjih granica izdržljivosti. Pa to je suština sporta, rušenje rekorda i pomeranje granica malo dalje od rivala.
Velika nepravda učinjena Al Attijahu je direktno mešanje u konačni rezultat utrke. Na žalost, ovo režiranje rezultata je učestalost i ponavlja se prečesto na Dakaru. Sudije su i ranije često navodile vodu na vodenicu posebno Francuzima - Peterhanselu, Despresu... Donosili odluke koje su im pogodovale, a nisu imale veze s logikom i pravednošću. Sada vam je jasno zbog čega sam prosipao žuč i zašto sam kivan na sudije, takozvane delioce (ne)pravde na Dakaru.
U očekivanju nastavka trke "nežno vas grli medena lica i pozdrav šalje lisica Mica" (Branko Ćopić: citat iz Ježeve Kućice)
društvenim mrežama