Izbegnite tipične greške

Nije malo vozača, posebno onih iskusnijih koji znaju za izazove i rizike koje sa sobom povlači zima. Oni nemarni, ali i manje iskusni vozači, koji se nisu toliko susretali sa specifičnim uslovima karakterističnim za najhladnije godišnje doba, mogu lako da upadnu u nevolje. U nastavku ukazujemo na 10 propusta i grešaka koje zimi mogu dovesti do problema, bilo sa automobilom bilo u saobraćaju.

1. Neadekvatni pneumatici

Vožnja bez adekvatnih pneumatika uvek predstavlja rizik, a naročito je opasna zimi. Zakon propisuje da su od 1. novembra do 1. aprila obavezna sva četiri zimska pneumatika i da minimalna dubina šare na njima mora biti 4 milimetra, kada na putu ima snega, leda ili poledice. Ukoliko nema snega, po gradu i na kraćim relacijama još i možete da se „provučete” sa letnjim gumama. Ipak, imajte na umu da čim se temperatura spusti na 7 stepeni, letnji pneumatici čak i na suvom imaju lošija svojstva od zimskih – slabije prianjaju i imaju duži zaustavni put. Posebno ne bi se trebalo igrati i kretati na duži put sa letnjim gumama, jer nikada sa sigurnošću ne možete znati da kroz nekoliko dana neće pasti sneg na nekoj udaljenoj lokaciji na koju ste se zaputili.

2. Dotrajao akumulator

Jedno od najneprijatnijih jutarnjih iznenađenja koje vas može sačekati jeste da motor neće da startuje i da niste u mogućnosti da pokrenete automobil. Upravo to vam se može dogoditi ukoliko na vreme niste utvrdili u kakvom je stanju akumulator. To možete učiniti u gotovo svakom servisu, provera ne traje dugo, a čak je ni ne naplaćuju svuda. Vek kvalitetnijih i skupljih baterija je do sedam godina, ako se ispostavi da vam je akumulator pri kraju, savetujemo da ne čekate da izdahne već da ga blagovremeno zamenite novim.

Radni vek akumulatora je obično 3-4 godine i ukoliko ga niste skoro nabavili nije zgoreg da u servisu proverite njegov kapacitet

3. Manjak „antifriza”

Ne zaboravite da proverite stanje rashladne tečnosti. Proizvođači automobila u uputstvu obično propisuju promenu rashladne tečnosti u intervalu od četiri do pet godina. Nemojte olako shvatiti zimu, jer može sedogoditi da, od relativno hladnog dana, tokom noći temperatura padne duboko ispod nule. Ukoliko primetite da je nivo rashladne tečnosti ispod minimuma, nemojte dolivati „antifriz” na svoju ruku. Potrebno je da posetite servis gde će iz sistema za hlađenje ispustiti tečnost i zameniti je novom. Ne zaboravite da savremeni automobili imaju blok motora od aluminijuma, koji lako može da pukne ako dođe do zamrzavanja rashladne tečnosti, a onda nikakva popravka ne pomaže osim zamene motora.

4. Neočišćen automobil

Koliko puta ste videli u saobraćaju automobile oklopljene snegom, koji, sa neočišćenim staklima izgledaju poput tenkova. Svi koji misle da je za bezbednu vožnju dovoljno da se malo očiste bočna stakla i vetrobran pomoću brisača, grdno se varaju. Dobra vidljivost je jedan od preduslova za bezbednu vožnju i stoga je neophodno da pre nego što sednete za upravljač uklonite sneg sa svih stakala i sa registarske oznake. Posao će vam biti utoliko lakši, ako ste se na vreme opremili. Pored strugača za led, dobro je imati i četku sa teleskopskim držačem za uklanjanje snega.

5. Zamagljena stakla

Zimi ima dosta vlage koja neretko uzrokuje zamagljivanje stakala. Nemojte voziti sa zamagljenim staklima, posebno ako je vetrobransko staklo „zamućeno”, čak i delimično, vidljivost se smanjuje, a rizik povećava. Najefikasniji i najbrži način za odmagljivanje stakala je korišćenje klima-uređaja, jer on isušuje vazduh, tj. izvlači vlagu iz njega. Još ako se vazduh zagreje, efekat je znatno bolji. Ukoliko automobil nema klima-uređaj, temperaturu i snagu duvanja trebalo bi podesiti na maksimum i usmeriti vazduh prema staklima. Postoje i razna sredstva protiv magljenja, kao što su sprejevi i maramice za brisanje koji na staklo nanose „film” koji spečava magljenje stakala.

6. Istrošeni brisači

U zimskim uslovima važnu ulogu imaju brisači. Da bi vidljivost kroz vetrobran bila kako treba, jedan od preduslova je da oni budu u optimalnom stanju. Kada su metlice brisača u pitanju, nemojte prilikom parkiranja i gašenja motora zaboraviti da isključite brisače, ako su dotle bili uključeni. Nakon pokretanja motora, kasnije se oni mogu automatski pokrenuti i tada se metlice mogu oštetiti ako je u međuvremenu stegao mraz. Da bi ih zaštitili od mraza i zaleđivanja, možete ih podići u vis i tako sprečiti da se prilikom zaleđivanja slepe za vetrobransko staklo.

7. Neprikladna odeća

Nije na odmet reći da bi trebalo imati prikladnu odeću i obuću za zimsku vožnju na dužim putovanjima. Kabasta, teška i pretopla odeća nije preporučljiva za putovanje.

Ne bi trebalo da vozite u garderobi kao što je kaput ili bunda, jer time smanjujete sposobnost brze reakcije, odnosno manevrisanja u kritičnim situacijama. Takođe, nije preporučljivo preterivati sa grejanjem u kabini, jer toplota nepovoljno utiče na koncentraciju i može izazvati pospanost kod vozača.

8. Nedovoljno odstojanje

Ne bi trebalo posebno napominjati da je u snežnim uslovima zaustavni put višestruko duži nego na mokrom, a kamoli u odnosu na suv kolovoz. Zato je veoma važno da držite veće odstojanje u odnosu na vozila ispred. Posebno kada vozite u koloni, jer tada bi trebalo ostaviti dovoljno vremena i prostora da bezbedno ukočite ako se nešto nepredviđeno desi nekome ispred vas. Važna je i pažljiva upotreba pedale kočnice.

Povećajte rastojanje kada je put mokar, a ukoliko na njemu ima snega održavajte još veću udaljenost u odnosu na vozila ispred

Sve mora biti mnogo nežnije, jer iole jači pritisak na kočnicu na snegu može dovesti do proklizavanja i zanošenja vozila. Kočenje na takvom kolovozu svaki vozač bi trebalo da isproba na nekom bezbednom prostoru, poligonu za auto-školu ili praznom parkingu. Na izuzetno klizavoj podlozi najbolje je kočiti najpre motorom, pa onda nožnom kočnicom. Ne koristite ručnu, jer će se vozilo zaneti i izgubićete potpuno kontrolu nad njim.

9. Previše brzine

Posebno bi trebalo voditi računa prilikom vožnje brdskim i planinskim putevima, kao što je Ibarska magistrala i sličnim putevima, prema ski-centrima čak i kada je kolovoz suv. Sneg koji je napadao sa strane tokom kraćih sunčanih perioda se topi, voda se sliva na kolovoz, a tokom noći se na tim delovima hvata led. Prebrz ulazak u krivinu i nailazak na led može dovesti do izletanja vozila... Takođe, trebalo bi biti oprezan i na mostovima, nadvožnjacima i kada vozite uz reku, jer su na tim mestima temperature za nekoliko stepena niže, a mogu biti i ispod nule.

10. Vožnja na rezervi

Zima je vreme kada na putu svašta može da se dogodi. Stanete li negde na putu, u noći, čekajući da se saobraćaj ili situacija raščisti, ukoliko ste tanki sa gorivom, a čekanje se oduži, možete doći u situaciju da morate isključiti motor, a time ostajete bez grejanja u kabini. Da ne biste došli u situaciju da morate da okrećete automobil u potrazi za najbližom benzinskim stanicom, koju nije uvek lako pronaći, posebno noću na manjim regionalnim putevima, uvek bar polovinu rezervoara imajte napunjenu gorivom.