Nevidljiva opasnost vreba vozače

AMR

25/8/2023

Saobraćaj

Turistička sezona je u punom jeku, pa se stotine hiljada motorizovanih turista kreće ka svom parčetu raja na kome će provesti zasluženi odmor. To istovremeno znači i da je na putevima mnogo više automobila, tako da je i rizik da se dogodi saobraćajna nezgoda veći. I dok stručnjaci upozoravaju na ispravnost vozila i poštovanje propisa, mnogi vozači zaboravljaju na još jednu vrlo važnu komponentu bez koje neće bezbedno stići do svog odredišta, na šta se nedovoljno obraća pažnja, a to je umor u vožnji

Koliko ste puta pročitali izveštaj o nekoj saobraćajnoj nezgodi gde na kraju teksta piše da se ne zna tačan uzrok zbog koga je došlo do sudara, sletanja vozila sa puta ili neke druge nezgode. Ispostavlja se da se iza ovakvih nemilih događaja kao uzrok neretko krije umor vozača, a njega je teško izmeriti, pogotovo kada se nezgoda već dogodila. Još krajem prošlog veka stručnjaci za bezbednost saobraćaja utvrdili su da se petina saobraćajnih nezgoda na auto-putevima događa upravo zbog umora vozača. I ne samo to, istraživanja u Evropi i SAD pokazala su da se umor kao uzrok nezgoda javlja najčešće oko dva sata posle ponoći, oko šest sati izjutra i posle podne oko 16 časova. Da li vam je sada jasnije pod kakvim su rizikom oni koji na more putuju noću? Stručnjaci, naravno, nisu protiv putovanja pod zvezdama, već protiv onoga što se događa pre polaska na put.

Kao pijani, a bez kapi alkohola

Uobičajena praksa mnogih vozača je da poslednji radni dan izaberu kao dan za putovanje na odmor. To naravno nije dobro rešenje što su, takođe, pokazala brojna istraživanja, između ostalih i ona sprovedena u Srbiji. Ako izuzmemo faktore rizika kao što su vozilo i put, treći stub bezbednosti je čovek, tačnije rečeno – vozač. Posledica svakog rada, pa i vožnje, jeste umor, koji stručnjaci dele na fizički i mentalni. Iako sedenje za volanom uglavnom vezujemo za fizičke probleme (bol u leđima, vratu, kolenu itd.), koji nastaju jer angažujemo određenu grupu mišića, mnogo opasniji je mentalni umor koji može dovesti do potpune nesposobnosti za vožnju. Mentalni umor se ne pojavljuje odjednom i iznenada, već se polako gomilaju problemi kao što su slabije opažanje, sporije i pogrešno procenjivanje situacije, zaključivanje, sve do najtežeg i najopasnijeg oblika, a to je spavanje.

Umor neminovno dovodi do pada koncentracije u vožnji i dovoljan je samo jedan trenutak nepažnje da dođe do teške saobraćajne nezgode

Naravno reč nije o pravom, dubokom spavanju, već takozvanom mikrospavanju. Psiholozi to opisuju kao kratkotrajne nevoljne pojave koje se javljaju dok smo budni i koje traju nekoliko sekundi. Ako je reč o intervalima koji traju oko dve sekunde vozač još uvek ima delimičnu kontrolu, ali ako mikrosan traje pet, šest sekundi, onda vozač definitivno nije svestan. Koliko je to opasno podseća nas matematika koja kaže da ako pri brzini od 100 km/h zaspimo samo dve sekunde, naš automobil pređe bez kontrole 55 metara, tj. pola fudbalskog terena. Ovaj najteži oblik umora najpre napada vozače amatere koji tokom godine samo jednom, ili najviše nekoliko puta, putuju duže tokom noći. Poslednji podaci kažu da kod ljudi koji obično spavaju noću, rizik od nastanka nezgode zbog pojave sna za volanom raste i do deset puta u odnosu na vožnju tokom dana. Pri tom stručnjaci su izračunali da je najkritičnije doba između četiri i šest sati izjutra. U praksi to znači da neko ko je u 22 časa iz Beograda krenuo put grčke obale, ima mnogo šanse da negde između Skoplja i Đevđelije zaspi za volanom. Odgovor na pitanje zašto nam se oči sklapaju je vrlo jednostavan. Naime, veliki uticaj na naš organizam imaju sati budnosti. Dokazano je da nakon 17 sati budnosti i obavljanja svakodnevnih aktivnosti, naše telo reaguje kao da ima 0,5 promila alkohola u krvi. Otud podnaslov koji je mnoge zbunio. Dakle, ako smo na dan putovanja ustali uobičajeno, na primer u sedam časova, otišli i vratili se sa posla, a zatim krenuli da se pakujemo i krenuli put mora, logično je da nam posle ponoći telo šalje signale koji su slični onima kao kada vozimo nakon dve popijene čašice alkohola. Samo u ovom slučaju nije reč o maliganima, već su sporiji refleksi, sporije opažanje, pogrešno rasuđivanje i na kraju san, posledica umora.

Odmor ključna prevencija

Kada sve ovo znamo onda je sasvim jasno da je jedini lek protiv umora za volanom – odmor. To pre svega znači kvalitetan san. Našem telu je potrebno osam sati sna u toku dana, ili bolje rečeno ciklusa od 24 sata. Svako skraćivanje odmora znači da se umor polako nagomilava što takođe može biti problem ako u danima pre polaska na putovanje ne spavamo dovoljno. To takozvano akumulirano nespavanje plus aktivnost na dan putovanja, zajedno mogu umnogome pospešiti i ubrzati znake umora. Stručnjaci Agencije za bezbednost saobraćaja savetuju vozačima turistima da promene naviku i da umesto u kasnim večernjim satima nakon dana provedenog na poslu, odspavaju i odmore se, i da na put krenu u ranim jutarnjim satima. Ako ste ispoštovali osnovno pravilo, a to je da na odmor krenete naspavani, onda bi tokom putovanja trebalo voditi računa o sledećem.

Našem organizmu neophodno je sedam do osam sati kvalitetnog sna

Prvi znaci umora tokom vožnje javljaju se nakon otprilike dva sata, a postaju vidljivi nakon tri sata neprekidnog sedenja za upravljačem. Kada će se umor javiti zavisi od karakterisitka i sposobnosti vozača, ili drugim rečima kod starijih osoba ili osoba sa slabijom fizičkom kondicijom znaci će se javiti pre. Kod mlađih ljudi umor će doći nešto kasnije, naravno pod uslovom da su na put krenuli odmorni. Koliko god da su sedišta u modernim automobilima komforna, naše telo najpre oseća nelagodu u pojedinim delovima (noge, ruke) koje najčešće i najintenzivnije koristimo tokom vožnje. Pored bolova mogu se javiti i drugi simptomi kao što su na primer drhtanje ruku ili suvišni pokreti. Zato je savet stručnjaka da nakon dva sata obavezno stanemo i napravimo pauzu od najmanje 15 minuta. Ne bi bilo loše da se malo razmrdamo i protegnemo. Ne moramo baš raditi vežbe, dovoljna je i lagana šetnja da nam, što se narodski kaže, „krv prostruji kroz telo”.

Pauze treba praviti svaka dva sata, a benzinske stanice uvek su pogodno mesto za predah uz kafu, čaj ili sok

Drugi faktor koji utiče na pojavu umora, ili bolje reći ubrzava njegovu pojavu, jeste ishrana pre i tokom putovanja. Naše telo tokom vožnje troši od 1.000 do 1.350 kilokalorija dnevno, što znači da nam nije potrebna takozvana teška hrana. Ipak, to ne znači da bi na putovanje trebalo da krenete praznog stomaka, jer nedostatak hrane može izazvati pad šećera u krvi te blagu nesvesticu, što svakako nisu dobri preduslovi za bezbednu vožnju. S druge strane, jaka hrana može dovesti do pospanosti. Dokazano je da nakon obilnog ručka sposobnost opada za deset odsto, a to kod vozača znači da se produžava vreme reagovanja i slabi procena. Za vreme pauza možete konzumirati vodu ili sokove, a od hrane su najbolje energetske pločice i s vremena na vreme neka čokoladica kako biste povratili nivo šećera u krvi.

Savremeni automobili su sve češće opremljeni sistemom koji na osnovu pokreta i reakcija prepoznaje i upozorava vozača da ga je obuzeo umor ili da je utonuo u mikrosan

Na ubraznu pojavu umora utiče i ambijent u kabini – vibracije, buka, a posebno upotreba klima-uređaja. Vožnja danju, a sve češće i noću, skoro je nemoguća bez upotrebe ovog uređaja. To nije problem samo ako klimu koristimo pravilno, što znači da temperatura u vozilu ne bi trebalo da bude niža od sedam stepeni od spoljne. I na kraju ne bi trabalo zaboraviti ni uslove za vožnju. Ako vas na putu prate kiša ili mrkli mrak, to sve izaziva povećani napor i pažnju, pa se pojava umora ubrzava, a sam osećaj pojačava. Isto važi i za monotoniju koja je prisutna na dužim putovanjima, posebno na auto-putu, kada satima vozimo po mraku, a ne vidimo krajolik kroz koji prolazimo.

Nadamo se da će vam ovi saveti biti koristan podsetnik ako nameravate da krenete na duže putovanje i da ćete, ako ih se pridržavate, do svog parčeta morskog raja stići bezbedno i lako.

Vozi odmoran

AMSS se priključio kampanji „Vozi odmoran” koju je pokrenula agencija za bezbednost saobraćaja zajedno sa Upravom saobraćajne policije i JP „Putevi Srbije”

Milan Nikolić, generalni sekretar AMSS, Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije MUP Republike Srbije, Ljerka Ibrović, rukovodilac odeljenja za odnose sa javnošću JP „Putevi Srbije” i Branko Stamatović, v.d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja

Statistički podaci kažu da su jul i avgust dva meseca u godini kada je na našim putevima najviše vozila, ali i kada u saobraćajnim nezgodama gine najviše ljudi. Nadležni za bezbednost saobraćaja odlučni su da tu statistiku poprave, zbog čega je pokrenuta kampanja „Vozi odmoran” čiji je cilj da se vozačima skrene pažnja na umor kao mogući uzrok saobraćajnih nezgoda. Pored Agencije za bezbednost saobraćaja, MUP-a, JP „Putevi Srbije”, u akciju je uključen i Auto-moto savez Srbije.
- Preduslov za poštovanje saobraćajnih propisa je koncentracija, odnosno odmoran vozač. Stoga apelujemo na sve vozače da ne prave kompromise u vezi toga kako se osećaju, da prave pauze tokom vožnje, da u kabini putem klima-uređaja ne prave velike razlike u odnosu na spoljašnju temperaturu i da na put uvek kreću odmorni, izjavio je generalni sekretar AMSS Milan Nikolić.
Kampanja traje do 15. septembra i njen glavni cilj je smanjenje broja saobraćajnih nezgoda. S tim u vezi, vozačima u tranzitu se na ulasku u našu zemlju dele flajeri u kojima se podseća na značaj odmora tokom vožnje kao i na to da je neophodno da na svakih dva sata naprave pauzu, dok se domaćim turistima poruke šalju svakodnevno putem medija i specijalnog vozila Agencije za bezbednost saobraćaja, koje krstari glavnim putnim pravcima i staje na većim odmorištima.