Škoda čvrsto na vrhu, Hyundai najveći gubitnik

Tržište novih vozila u Srbiji završilo je godinu rastom od 10 odsto. Lidersku poziciju zadržala je Škoda sa 6.313 prodatih automobila. Već godinama najpopularniji brend među kupcima u našoj zemlji ostvario je rast od 14 odsto, dok je na drugom mestu Tojota sa 2.761 prodatim automobilom i rastom prodaje od 25 odsto. Na trećem mestu je Folksvagen, uprkos tome što je prodao za 3 procenta manje automobila nego 2023, ukupno 1.757.

U top pet brendova nalaze se još Reno kojem je skočila prodaja za 13 odsto, te na saldu ima 1.671 prodat automobil, i Hjundai koji jeste prodao 1.479 automobila, ali je zabeležio pad prodaje od oko 20 procenata. Na iznenađujuće visokoj poziciji nalazi se BMW sa 1.464 primeraka, što je više od Dačije i njenih 1.439 prodatih automobila. Slede KIA sa 1.210, FIAT sa 1.083, uz ogroman skok prodaje od čitavih 60 odsto, a među deset najprodavanijih brendova završio je i Audi sa 1.108 vozila.

Poraslo i tržište motocikala i ATV vozila

Kada je reč o tržištu motocikala i ATV vozila, prvi put je zabeležen veći broj registrovanih novih vozila u odnosu na polovne, iz uvoza. Jezikom brojeva, nova vozila su zauzela 54 procenta tržišta, sa 5.512 primeraka. Dominaciju među dvotočkašima potvrdili su brendovi iz Japana, jer je na prvom mestu Honda koju sledi Yamaha. Čast evropske industrije brani BMW koji je na trećem mestu po broju prodatih primeraka. Na četvrtom mestu je Piaggio, dok je peti ambiciozni QJ Motor.

Članica Upravnog odbora Asocijacije, Jelena Janićijević, istakla je da ovo tržište u Srbiji beleži rast preko 15%, dostižući tržišta Slovenije i Hrvatske, sa perspektivom da u ovoj godini postane najdominantnije u regionu. Ovaj napredak ukazuje na sve veću popularnost dvotočkaša i ATV vozila među domaćim potrošačima, što dodatno doprinosi razvoju celokupne auto-moto industrije u zemlji.

Pozitivan signal

– Pre svega, napredak u 2024. godini je pozitivan signal, posebno u svetlu globalnih izazova sa kojima se automobilska industrija suočava. Sa druge strane, domaće tržište će u narednom periodu imati zadatak da uskladi poslovanje sa globalnim trendovima ubrzane elektrifikacije i integracije naprednih tehnologija. Prioritet za ekosistem biće da nastavi da deluje proaktivno na ovom polju, pre svega kroz destimulaciju uvoza vozila sa visokim emisijama i podsticanje uvođenja električnih modela, istakla je na godišnjoj konferenciji Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Aleksandra Đurđević, predsednica Asocijacije.

Polovni automobili i dalje zauzimaju ogroman deo tržišta - čak 83 procenta. Prošle godine uvezeno je 135.000 primeraka, među kojima prednjače modeli sa motorima Euro 3 i 4 norme (58.590 primeraka)

Značaj bavljenja pitanjima Zelene agende i elektrifikacije istakao je i generalni sekretar Asocijacije, Boris Ćorović.

– Iako je primetan rast prodaje novih vozila, uvoz polovnih vozila sa motorima Euro 3 i Euro 4, koji su označeni kao najveći zagađivači u 2024. godini, dvostruko je veći nego prodaja novih automobila. Takav trend obesmišljava pozitivne efekte subvencija za kupovinu elektičnih i hibridnih vozila, i to je pitanje kome će Asocijacija posvetiti posebnu pažnju, naglasio je Ćorović.

‍

Struktura prodaje

Prema očekivanjima, na tržištu Srbije i dalje dominiraju modeli sa benzinskim motorima (45,9%), dok su na drugom mestu hibridi (31,7%). Dizelaši drže 18,9 procenata tržišta, dok ostalim kategorijama pripada 2,5 procenta udela. Da su električni modeli i dalje u simboličnom broju zastupljeni na domaćim ulicama pokazuje podatak da zauzimaju tek jedan procenat prodatih novih automobila u 2024. Tome svakako doprinosi i nedovoljno razvijena mreža javnih punjača, budući da ih u Srbiji na 100.000 stanovnika ima samo tri, što je značajno ispod proseka EU.

Važni zajednički ciljevi

Govoreći o zajedničkim ciljevima, Aleksandra Đurđević, predsednica Asocijacije, na konferenciji je između ostalog istakla razvoj ljudskih resursa: Automobilska industrija u Evropskoj uniji zapošljava čak 13,2 miliona ljudi i to je čini značajnim stubom ekonomije. Kod nas, predstavništva velikih svetskih brendova i dilerske mreže zapošljavaju hiljade ljudi. Svi oni imaju pristup najnovijim tehnologijama, znanjima, mogućnost poseta centralama u inostranstvu, razmene primera dobre prakse i edukacije. Naš zadatak je da upoznamo mlade ljude i stručnjake sa ovim mogućnostima koje nude naše kompanije. Dobar primer je rad u servisu – danas ovaj posao podrazumeva perspektivnu profesiju u savremeno opremljenim okruženjima, rad sa inovativnim tehnologijama, robotizovanim rešenjima. Želimo da nastavimo da kroz različite programe poput Dualnog obrazovanja, podižemo vidljivost ovih profesija i mogućnosti koje one nude, zaključila je Đurđević.