Vek prijateljstva i podrške na drumu

Prvi automobil stigao je u srpsku prestonicu iz Beča, ali je srpski automobilski klub nastao u „Parizu“. Radovan Savatić, beogradski trgovac i zaljubljenik u automobile, jedan od najuspešnijih srpskih automobilskih sportista, jednog julskog dana 1921. godine, u lovačkoj sali tada čuvenog beogradskog hotela „Pariz”, okupio je nekoliko svojih prijatelja i nagovorio ih da osnuju prvi auto klub u Srbiji. Tako je počela najznačajnija epizoda u bogatoj i uzbudljivoj istoriji automobilizma u našoj zemlji. Pored Savatića, na tom prvom sastanku bili su i njegovi prijatelji Mihailo Janković, Ilija Radović i Milorad Savić. Posle prvog dogovora u julu, ponovo su se okupili narednog meseca i izabrali privremenu upravu, čime je i zvanično počeo rad Automobilskog kluba. Usvojen je Statut i utvrđeni glavni ciljevi: unapređivanje i širenje automobilizma, sporta i drumskog saobraćaja, zasnovanog na međunarodnim konvencijama, održavanju veza s drugim srodnim međunarodnim organizacijama, priređivanju automobilskih trka i putovanja...

Za ostvarivanje ovako ambicioznih ciljeva osnivači su morali da pridobiju podršku vlasti i Dvora. Rumunska princeza, srpska kraljica Marija, bila je ljubitelj automobila i strastveni vozač, pa su je zamolili da bude zaštitnica Kluba. Knez Arsen Karađorđević prihvatio je da bude

Sami postavljali znakove pored puta

Novoosnovani klub je od samog početka nastojao da u svakom smislu olakša život vozača. Posle dugih pregovora isposlovao je da se umanje takse i cene benzina koje su tada bile nerazumno visoke. Država nije shvatala značaj ulaganja u saobraćaj, nije uviđala ekonomsku korist za nju, niti za građane, a o bezbednosti tek se nije vodilo računa. Čak je bilo otpora i prilikom postavljanja saobraćajnih znakova, pa su članovi Kluba sami morali da postavljaju znakove opasnosti pored puteva. Tako su saobraćajnu signalizaciju postavili na deonici od Topovskih šupa do vrha Avale. Klub se izborio i da se ukine kaucija od hiljadu dinara za sva vozila koja su prolazila kroz Beograd, da se krene u revitalizaciju puteva...

Auto klub Kraljevine Jugoslavije 1933. godine imao je ukupno 1.559 članova. Počelo se skromno, iz lovačke sale u dvorištu hotela „Pariz”, a posle je iznajmljen jedan stan u kući predsednika Kluba u Vasinoj ulici. Kasnije je sedište preseljeno u novu prelepu zgradu Kraljevske akademije u Knez Mihailovoj ulici. Međutim, i ovaj prostor je postao tesan pa su članovi skupili novac i 1934. godine kupili zgradu u Francuskoj ulici broj 7.

Poklonili zgradu Udruženju književnika

Narodne vlasti posle Drugog svetskog rata u želji da raskrste sa starim režimom, nisu prihvatale kontinuitet Automobilskog kluba pa su Dom u Francuskoj ulici, kupljen novcem članova, ustupili Udruženju književnika Srbije. Sedište AMSS do 1960. godine bilo je u zgradi Narodne tehnike Srbije u Ulici Filipa Filipovića 83. Potom je uzeta zgrada u Ulici Ivana Milutinovića 58, dok je AMSJ koristio prostor u Ruzveltovoj ulici u Beogradu, gde je i danas sedište Auto-moto saveza Srbije.

U prvoj deceniji rada samo jedna trećina članova imala je vlastite automobile. Zbog toga je Klub pokušavao na razne načine da animira i organizuje manifestacije i za ostale svoje članove. Tako su organizovani izleti i auto-karavani do Smedereva, Ohrida, Fruške gore... Za uskrs 1929. godine upriličeno je putovanje od Beograda do Dubrovnika. Turneja je trajala dve nedelje, a u karavanu je bilo 35 automobila sa stotinak učesnika.

Auto-moto sport kao jedan od prioriteta

Auto-moto sport od samog početka bio je jedan od najznačajnijih motiva za okupljanje automobilista i motociklista u klubove i udruženja. I pored dobre volje teško je bilo organizovati takmičenja, jer nije bilo izrađenih staza za trke. Za izgradnju staze na Banjici, gde je bilo vojno vežbalište, vrlo brzo prikupljeno je 97.000 dinara. Na toj stazi je 1923. godine održana prva auto-trka u Srbiji. Manifestacija je bila izuzetno posećena, u publici je bio i kralj Aleksandar, a nagrade pobednicima uručila je kraljica Marija.

Na međunarodnoj trci od Sarajeva do Beograda, preko Romanije, 1925. godine, prvi pobednik bio je Tiberio Našimbeni, na vozilu marke „bjanki”. Srebrni pehar kraljice Marije u trajno vlasništvo osvojio je nenadmašni Radovan Savatić pošto je u svom Alfa Romeu tri puta uzastopno pobeđivao na ovoj trci. Vozeći po lošim putevima od Sarajeva do Beograda, Savatić je stigao za samo šest časova i 50 minuta.

Ako se za nekoga može reći da je ceo svoj život posvetio automobilizmu i razvoju auto-sporta u našoj zemlji onda je to Savatić. Vozačku dozvolu dobio je još pre Velikog rata, a od tada, pa sve do smrti 1953. godine bio je neprekidno vezan za automobilsku organizaciju i sport. U višedecenijskoj bogatoj sportskoj karijeri samo je jednom drugi prošao kroz cilj. Neverovatan takmičar i sportista.

Radne akcije i obuke regruta

Posle Drugog svetskog rata nove komunističke vlasti nametnule su i novi sistem vrednosti koji je podrazumevao prekid sa svim predratnim organizacijama. Ova ideologija zašla je u sve pore života, sve organizacije su formirane po uzoru na sovjetsko, boljševičko društvo, a udruženja su mogla da se osnivaju samo ako su bila od opšteg društvenog interesa. A taj interes, naravno, utvrđivala je partija.

Zato je rođena nova organizacija – Auto-moto savez Jugoslavije. Prvo je osnovana šira organizacija koja je obuhvatila automobiliste, motocikliste, radio-amatere, foto-amatere, brodare i druge. Savezni odbor za automobilizam i motociklizam Jugoslavije održao je prvu sednicu 29. jula 1946. godine i ovaj datum se računa kao formalni nastanak AMS-a u novoj socijalističkoj državi.

Jedan od ciljeva nove automobilske organizacije bila je i izgradnja „novog lika vozača, razvijanje interesa za motorizaciju kod građanstva, jačanje auto-moto sporta i motornog modelarstva sa pionirima”.

Auto-moto društva širom zemlje ojačala su krajem pedesetih godina kada je počela obuka regruta za saobraćajne jedinice JNA. Vojska je poklonila Savezu 135 vozila Zastava 615B, a obuka regruta je obavljana u 45 auto-moto društava.

U posleratnoj obnovi stalno su nedostajali vozači motornih vozila i traktora. Omladinci su masovno išli na kurseve za vozače motornih vozila, obuka je bila najvažniji motiv za osnivanje auto-moto društava, klubova, kružoka i sekcija. Na omladinskim radnim akcijama obuku je prošlo više desetina hiljada omladinaca, a za mnoge od njih, naročito one sa sela, ovi kursevi značili su put u nova zanimanja, kao što su vozači kamiona ili traktora.

Menjajući sebe, AMSS je menjao i uslove u kojima je delovao u društvu, stalno šireći polja na kojima je uspešno radio i pomagao razvoj automobilizma u zemlji. U celoj organizaciji AMS Srbije 1958. godine bilo je zaposleno 60 službenika, 19 nastavnika i 67 auto-mehaničara. Krajem naredne 1959. godine već je bilo 115 službenika, 113 nastavnika i instruktora i 83 auto-mehaničara. Broj zaposlenih u AMSS-u u 1966. godini je bio 627, a već naredne godine taj broj je porastao na 653, dok su 1968. godine u Savezu radila 784 zaposlena.

Početak automobilske priče u Srbiji

U proleće 1903. godine ranim jutarnjim vozom iz Beča stigao je prvi automobil u prestoni Beograd. Sin bogatog trgovca i oficir kraljeve garde Boža Radulović kupio je u Beču za 12.000 kruna Neseldorf – model B, s motorom koji je imao čitavih 12 konjskih snaga. Dvadesetak dana kasnije stigao je još jedan automobil. Na beogradskim ulicama se 20. aprila pojavilo vozilo Maurer-Union koje je uvezao bogati trgovac Mladen Ljubinković. Tako je krenula automobilska priča u Srbiji...

987 znak za pomoć na drumu

Početkom šezdesetih počela je pomoć na drumu, danas jedna od najznačajnijih aktivnosti u širokom spektru usluga koje pruža Auto-moto savez Srbije. Na inicijativu AMSS jedan mehaničar iz AMD „Čukarica” odazivao se na telefonske pozive i izlazio teren u gradu kako bi otklonio kvar i pomogao vozačima. Bio je to čuveni telefonski broj 55-210. Subotom i nedeljom u AMD iz Užica dežurao je mehaničar koji je pokrivao puteve oko grada. AMS Vojvodine obezbedio je šlep vozilo za ukazivanje tehničke pomoći u Sremskoj Mitrovici, na delu auto-puta kroz Srem, tamo gde je u to vreme bilo dosta saobraćajnih nezgoda.

Sastavni deo Službe „Pomoći – informacije” bila je i posebna jedinica za informisanje javnosti o stanju i prohodnosti puteva. Tako je 1980. godine osnovan Informativni centar AMS Srbije u Beogradu, AMS Vojvodine u Novom Sadu i AMS Kosmeta u Prištini.

Jugoslovenska zajednica PTT odobrila je uvođenje jedinstvenog telefonskog broja 987 za sve punktove Sektora za pomoć na putu i informacije (SPI) na celoj teritoriji SFRJ. Na ovaj način znatno je poboljšan sistem komunikacije između vozača i službi na terenu.

Saobraćajna edukacija dece i omladine

AMS Srbije počinje da organizuje akcije na saobraćajnom edukovanju dece i omladine, a 1957. godine ustanovljena je akcija „Saobraćajna značka AMSJ”. Polovinom šezdesetih krenula je velika

akcija u školama širom zemlje pod nazivom „Šta znaš o saobraćaju”. Po broju učesnika ova smotra je najmasovnija društveno-vaspitna akcija namenjena školskoj deci i omladini. Na prostoru bivše Jugoslavije u akciji je registrovano između dva i po i tri miliona učesnika.

Osim ove, vođene su i druge akcije za odrasle u saobraćaju, kao „Mesec zaštite pešaka”, „Nedelja bezbednosti saobraćaja”, „Jedan pokret – jedan život”, „Uzoran vozač”, „Vozimo bezbedno – štedimo gorivo”, „Moj grad – moja bezbednost” i mnoge druge.

AMSS u proteklih sto godina uvek je delio sudbinu društva i države koja se više puta menjala i transformisala. Savez je preživeo i sankcije i raspad SFRJ. To su bila vremena kada se gorivo sipalo iz flaša a ne na benzinskim pumpama. Kao u vreme kad su Radovan Savatić i njegovi prijatelji osnivali organizaciju i kada je benzin bio vrlo skup i nabavljao se u apotekama.

Auto-moto savez Srbije je ostao na nogama zahvaljujući dobroj infrastrukturi, organizaciji i zaposlenima koji nisu odustajali od misije zacrtane davne 1921. godine u beogradskom hotelu „Pariz”. Uspešno se transformisao i prilagodio novim, savremenim uslovima rada i organizacije poslova, ali je osnovni zadatak ostao isti – zaštita interesa više od 100.000 članova u oblasti automobilizma, kao i unapređenje bezbednosti saobraćaja, kroz brojne obrazovne i preventivne akcije za sve učesnike u saobraćaju.

Razgranata mreža auto-centara širom Srbije predstavlja danas pokretačku snagu celokupnog sistema AMSS. Vozači u ovim centrima, u više od 70 gradova, mogu da poprave svoje vozilo, da obave tehnički pregled, registruju i osiguraju vozila, postanu članovi AMSS, pribave međunarodnu vozačku dozvolu ili zeleni karton. Na sve to, Auto-moto savez Srbije postavljen na zdrave osnove i moderno organizovan po ugledu na evropske automobilske asocijacije, stalno beleži rast broja članova ali i usluga koje pruža svim vozačima u Srbiji.

‍