Završen Dakar – pobednici Al Rajhi, Sanders i Macik

Počasni spisak pobednika Dakara dobio je novo ime i novu nacionalnost u kategoriji automobila zahvaljujući Yazeedu Al Rajhiju. Saudijski vozač je istrajao do svog 11. učešća da bi napokon uživao u konačnoj pobedi i trijumfu nad sudbinom. S obzirom na brzinu i kvalitet, Saudijac je trebalo i ranije da pobedi, ali su ga više puta osujetili pehovi koji ga nisu mimoilazili. Sada je postao pobednik uz retku privilegiju da pobedi reli na domaćem terenu, kao što je bio slučaj kada je Pjer Lartig trijumfovao 1994. na stazi Pariz-Dakar-Pariz.

U moto a posebno u auto kategoriji svedočili smo neizvesnoj borbi do samoga kraja, u konačnim rezultatima na linku videćete koliko su male razlike bile među najuspešnijim takmičarima. U obe kategorije konačno vreme pobednika premašuje 50 sati „merenog“ trkanja. Ljudi, pa to je više od puna dva dana jurnjave, a njih dele minuti i sekunde.

Motociklistička trka je bila svedok povratka na najvišu stepenicu podijuma za KTM, koji je uživao u 20. trijumfu na trci zahvaljujući nepokolebljivom Danijelu Sandersu, koji je postao drugi Australijanac pobednik na Dakaru. I to nakon što je dominirao trkom od početka do kraja, kao Marc Coma koji je to učinio 2009.

Što se tiče takmičarskog dela, Dakar je juče završio dvanaestom, 131 km dugačkom etapom, od čega je 61 km vremenski meren brzinski ispit. Taj „brzinac“ trebalo je da bude  spektakularan, jer je najavljen masovan start. Nekada je bilo tako, dok je pozornica Dakara bila Afrika, koja obiluje prostranim platoima čije je prostranstvo nepregledno i ravno kao tepsija.

Bio sam učesnik takvog starta 1999. godine kada sam vozio motocikl. Bilo je to u Mauritaniji i u tom trenutku nas je u trci bilo još preko 140, pa su nas podelili u dve grupe na startu. U dva navrata jurnulo je po 70 motocikala u isto vreme, kao na moto-kros trci. Bilo je fenomenalno meni kao takmičaru i spektakularno za gledaoce ispred malih ekrana, jer u Africi publike baš i nije bilo.

Takva se tradicija nastavila i nakon preseljenja Dakara u Južnu Ameriku, u kojoj smo masovnom startu svedočili na slanom jezeru. Taj dan je padala jaka kiša, temperatura +3 stepena i nadmorska visina skoro pa 4.000 metara, pa je Salar de Uyuni, najveća slana pustinja na svetu površine skoro 11.000 kvadratnih km, postala jezero.

Po mom mišljenju ovo je najekstremnija etapa koja se vozila u istoriji Dakara. Sam start je bio spektakularan što možete pogledati u videu na linku.  

Neko će reći: ovo je previše surovo, ali upravo zbog te surovosti Dakar je nekad predstavljao i bio pojam najtežeg i najekstremnijeg sportskog događaja na svetu. Juče to više nije, popularnost mu je drastično pala, isto kao i broj zainteresovanih takmičara, koji žele nastupiti. Uprkos uvođenju nove dve kategorije i jedne rekreativne Dakar Classic trka je daleko od nekadašnjih brojki učesnika. Ovom problematikom ću se pozabaviti u sutrašnjem epilogu ovogodišnje trke.

Budući da masovnom startu juče nismo svedočili, poslednja etapa je stvarno bila puka formalnost u kojoj je jedino neki kvar ili razbijanje moglo promeniti poredak. Juče se startovalo po principu četiri takmičara u isto vreme. U kojem to svemiru je „4“ sinonim za masovno. Zamislite da pokeraš baci karte na sto i slavodobitno kaže imam masovan broj asova. Verovatno bi bio oteran od stola.

S obzirom da smo doživeli još jednu podvalu organizatora trke A.S.O.-a preostaje mi samo da prokomentarišem konačan ishod trke.

Ovogodišnji Dakar što se tiče takmičarskog dela nije razočarao, bio je jedan od neizvesnijih u svojoj bogatoj istoriji. Uz neverovatnu veštinu i fascinantne kadrove vožnje i munjevitih prolazaka kroz zahtevne i po život opasne teren, svakako ćemo zapamtiti prekrasne snimke nedirnute prirode.

Savetujem svima da se koncentrišu na taj lepi deo Dakara i da što pre zaborave blago rečeno pogrešne, nepromišljene i po trku štetne odluke žirija, sudija, tehničke komisije i kojekakvih drugih nebitnih likova, koji su svojom površnošću i bezosećajnošću uticali na konačne rezultate.

Teško se može biti dobar arbitar u bilo kojoj aktivnosti, a posebno sportu, ako se i sami barem na nekom osrednjem nivou niste time bavili. Tu specifičnost i osećajnost da bi mogli biti arbitar možete naučiti i steći samo ako ste unutra kao aktivni učesnik ili takmičar proveli nekoliko godina. Tome vas ne može naučiti nekakav birokrata, koji možda poznaje pravilnik, koji je isto tako napisao nekakav lik kao on. NE i NE!!! To je nemoguće savladati u učionici na trodnevnom seminaru. I to što su polaznici seminara možda nabubali pravilnik napamet, samo će ih još više navesti da ga slepo slede bez sposobnosti logičnog i primereno realnog, a pre svega - pravednog razmišljanja.

Konačne rezultate možete pogledati na linku.