Da li znate za Mercedes koji se sklapao u Poršeovim pogonima?

Mercedesova 124-ka odnosno preteča E-klase žarila je i palila osamdesetih godina prošlog veka. Kako bi krunisali ovaj veoma popularan model, ali i odgovorili na ozbiljnu ekspanziju Leksusa „preko bare“, koji je 1991. godine postao najprodavanija premijum marka koja se uvozi u SAD, u Štutgartu su došli na ideju da svoju limuzinu više srednje klase učine još reprezentativnijom.

Namera je bila da na tržištu ponude verziju za benzinskim V8 motorom. Međutim, prednji ramovi na šasiji bili su kompatibilni samo za ugradnju pogonskih agregata sa četiri, pet i šest cilindara. Zbog toga je Mercedes-Benz angažovao Porsche, kojem u to vreme nije cvetala prodaja i očajnički mu je bio potreban novac i posao.

Ugovor potpisan 1988. godine podrazumevao je da Porsche inženjeri budu angažovani na modifikacijama koje bi omogućile da u verziju 500 E stane veći motor. Osim širih ramova, ispostavilo se da je bilo neophodno povećati razmak između sedišta, kako bi se proširio središnji tunel odnosno napravio prostor za veći izduvni sistem, ali i za veči diferencijal na zadnjoj osovini. To je i razlog zbog čega se E 500 proizvodio isključvo u sedan verziji sa četiri sedišta odnosno sa samo dva sedišta pozadi.  

Debitovao je na Salonu u Parizu 1990. i preko noći je zaveo ljubitelje komfora i performansi jer je Mercedesova krstarica dobila fantastični V8 motor sa oznakom M119 iz modela SL 500,  koji je nosio oreol pobednika, jer je pokretao Zauberov bolid C9, koji je trijumfovao na prestižnoj trci 24 časa Le Mana. U civilnoj verziji, ovaj motor je generisao 326 KS iz 5,0 litara, uz obrtni moment od 480 Nm. Opremljen četvorostepenim automatskim menjačem E 500 je ubrzavao do 100 km/h za 6,1 sekundu i imao maksimalnu brzinu 250 km/h.

Međutim, zbog povećanja snage i performansi bilo je potrebno izvršiti neke modifikacije, pa se Mercedes odlučio za komponente oslanjanja, kočnice i točkove sa sportskog modela SL, a to je zahtevalo da prednji blatobrani budu prošireni za oko 56 milimetara.

Kako je takva karoserija bila preširoka za Mercedesove pogone u Zindelfingenu, finalno sklapanje je prepušteno Porsche fabrici u Cufenhauzenu. Sklopljeni automobili bi potom bili vraćani nazad u Zindelfingen na farbanje i lakiranje.

{{related-post-1}}

Za sezonu 1994. Mercedes je pripremio blagi redizajn, nakon kojeg je ime izmenjeno u 500 E. Ta verzija je u istoriju otišla aprila 1995. Osim na tržištu i u srcima entuzijasta čuveni Mercedes je ostavio veliki trag i u kinematografiji, kao deo kultne potere i obračuna sa Peugeotom 406 u ostvarenju Taxi (1998).

Ne bi trebalo trošiti reči da je već u startu ovaj Mercedes naajavio status budućeg klasika. Takvu sudbinu nije mogao da izbegne, jer je proizveden u izrazito malom broju primeraka. Priliku da zaduži ključeve imalo je 10,479 srećnih vlasnika.  Drugi razlog je bila basnoslovna cena od 130.520  tadašnjih maraka, pa je danas 500 E ekstremno redak i ništa manje skup youngtimer.