Da li znate za mali automobil koji to nije?

Pod sloganom „Mali automobil koji to nije”, „ford eskort” je doživeo zvaničnu evropsku premijeru 1. januara 1968. godine na salonu Automobila u Briselu. Pojavio se kao zamena uspešnog modela „anglia”, koji je proizvodio Ford UK.

U periodu od 1968. do 1975. prošao je više estetskih promena, a za to vreme proizvedeno je više od dva miliona primeraka. Bio je, čini se, popularniji u Britaniji nego u ostatku Evrope. Do njegove pojave, Ford UK i Ford Germany proizvodili su posebne automobile sa oznakom Ford, a tu tradiciju srušio je „eskort” u ulozi prvog Fordov panevropskog automobila. To je zapravo značilo da je bio dizajniran u Velikoj Britaniji, ali se proizvodio i u Nemačkoj i na Ostrvu.

Te godine je formirana i kompanija Ford Europe sa sedištem u Kelnu, koja je objedinjavala divizije Ford UK i Ford Germany, sa ciljem ukrupnjavanja proizvodnje i smanjenja troškova radi veće konkurentnosti na tržištu. Inače, Fordov primer kasnije je sledio i njegov veliki konkurent GM, koji je marke Opel i Vauxhall stavio pod okrilje kompanije General Motors Europe.

„Ford eskort” je bio konvencionalan automobil, sa motorom napred i zadnjom vučom, ručnim menjačem sa četiri brzine i klasičnom zadnjom krutom osovinom sa lisnatim gibnjevima. Ovakav koncept i jednostavnost omogućili su mu da bude jeftin, a samim tim i dostupan za široke mase. Time su mu bila otvorena vrata za jak prodor na evropskom tržištu, pa je veoma brzo stekao veliku popularnost. Pravio se u tri karoserijske verzije, sa dvoja i četvora vrata, a malo je poznato da se pravio i karavan, i to – sa troja vrata.

Popularni model proizvodio se u tri karoserijske verzije – sa dvoja vrata, četvora vrata i karavan sa troja vrata

Proizvodnja je pokrenuta 1968. godine, kada je sa traka počela da silazi verzija sa dvoja vrata, da bi se godinu dana kasnije pojavio i model sa četvoro vrata. Od pogonskih agregata, Ford je ugrađivao četvorocilindrične motore od 1,1 litra i 1,3 litra, sa bregastom osovinom u bloku motora, a za neka tržišta proizvodila se i verzija od 950 ccm.

Početak sportske karijere

Ford je jedna od automobilskih kompanija čije je ime neraskidivo vezano za auto-sport. Američka kompanija je učestvovala u brojnim takmičenjima, od najprestižnije Formule 1, Formule Indy, NASCAR serije, do relija i trka turističkih automobila. Zato i ne čudi što je pogurao „eskorta” da napravi prve korake na sportskom, odnosno takmičarskom polju. Sportski modeli imali su u serijskoj varijanti napred podeljeni branik, u vidu „brkova”, okrugle farove i naglašenije rubove iznad točkova. Pored toga, dobio je snažni motor iz „ford lotus kortine”, koji je nastao u saradnji Lotusa i Forda.

{{related-post-1}}

Inače, ova pogonska jedinica bila je kreacija legendarnog konstruktora Kolina Čepmena koji se proslavio inovativnim rešenjima u Formuli 1. Sa dve bregaste osovine u glavi motora i dva ventila po cilindru, iz zapremine 1.558 ccm oslobađao je tada respektabilnih 106 KS u serijskoj varijanti. „Ford eskort tvin-kam” je 2. marta 1968. dobio FIA homologaciju za Grupu 2, uz uslov da minimalna proizvodnja dostigne 1.000 primeraka. Odmah je uključen u sportska takmičenja – reli i trke.

U leto 1968. Rodžer Klark pobeđuje na prvom reliju za „eskort TC” u grupi 2, Irish Rally-ju i te godine Ford UK je, sa vozačima Rodžer Klark, Bjorn Soderstrom, Hanu Mikola i Ove Anderson, osvojio Evropski reli šampionat za marke (Makes European Championship). Bila je to preteča Svetskog reli šampionata, danas poznatijeg kao WRC. Sledeće godine je ponovio uspeh, a vozači su bili Rodžer Klark, Diter Stepelar, Bjorn Soderstrom i Hanu Mikola. „Ford eskort TC” je između ostalog pobeđivao na Akropolis reliju u Grčkoj i reliju „1000 jezera” u Finskoj.

Sa „eskortom TC” grupa 5, Australijanac Frank Gardner u timu Alan Man Racing, osvaja British Saloon car Championship 1968, preteču BTCC-a, a 1969. nemački vozač Diter Glemser trijumfuje u nemačkom Šampionatu turističkih automobila (Deutschen Automobil-Rundstreckenmeisterschaft), preteča DTM. Vozili su ga i Džeki Stjuart kao i Džeki Iks na raznim trkama. U Kupu Evrope za turističke automobile 1969. vozila ga je Belgijanka Ivete Fontejn, a na Velikoj nagradi Beograda, trećoj trci te sezone, vozio ga je Han Akerslot.

Dolazak u Jugoslaviju

Prvi „eskort” na domaćoj sceni auto-sporta pojavio se zahvaljujući srpskom arhitekti i poznatom trkaču Bogdanu Damjanoviću, koji je 1969. kupio „eskort TC” u Londonu, sa serijskim desnim volanom. Te godine vozio ga je na nekoliko relija i četiri trke Letnje lige u klasi preko 1.200 ccm zapremine. Bio je to skoro netaknut automobil, sa serijskim felnama. Za sledeću je promenio felne, uzeo je Minilite, obeležje takmičarskih automobila Ford. Ali, „BMW alpina 1600” i Robert Lang su u Šampionatu Jugoslavije na kružnim stazama bili prejaki za njega, jer su nastupali u klasi do 1.600 ccm zapremine. Zbog toga je Damjanović ponovo otišao do Engleske, gde je za sezonu 1972. kod firme Dejvid Vud vrhunski sredio automobil. Prebacio je upravljač na levu stranu, motor pojačao na 170 KS i fabrički proširio stranice. Sa njim je uspeo da dođe do šampionske titule koju je obezbedio na poslednjem okršaju sledeće sezone, na trci „Oslobođenje Kragujevca” 1973. Od domaćih vozača, vozio ga je i Srđan Brba Janković na osmom i devetom YU rally-ju 1974. i 1975. godine, a Slobodan Paki Podboj je sa njim učestvovao na 10. YU rally-ju i „1000 km Beograda” 1976. godine.

{{related-post-2}}

Evolucija

Sa modelom „eskort RS 1600” Ford je otišao još dalje. Ugrađen je BDA motor koji je firma Hart pripremala za formulu 2 i taj pogonski agregat delo je čuvenog Kosvorta. Imao je zapreminu 1.601 ccm, glavu motora sa dve bregaste osovine pokretane kaišem i četiri ventila po cilindru, ukupno 16. Tih godina „eskort RS 1600” na relijima je imao najbolji odnos težine i snage od svih konkurenata. Fabrička ekipa Forda nastupala je sa njim 1971. i 1972. na Internacionalnom reli šampionatu proizvođača (ICM – International Championship for Manufacturers ) i u WRC-u 1973, gde su ga vozili Timo Makinen, Rodžer Klark i Hanu Mikola. Pobede su ostvarene na nekim od najtežih relija, kao što su finski reli „1000 jezera”, afrički „Safari” i britanski RAC.

„Ford eskort” (u sredini) u duelu sa „BMW alpinom” na trci na Ušću 1970. godine

U 1971. godini „ford escort RS 1600” sa vozačima Džonom Fitcpatrikom i Johenom  Masom debituje i na trci „Četiri sata Monze”, u klasi do 2.000 ccm, prvoj trci Evropskog šampionata za turističke automobile. Automobil je pripremio  Broadspeed, međutim, tehnički kvar se isprečio na putu do pobede. Treba reći i da je tada Ford više pažnje usmerio na model „kapri” i klasu preko 2.000 ccm. Na tom projektu bili su angažovani i legendarni vozači Formule 1 kao što su Džeki Stjuart, Emerson Fitipaldi i Džodi Šekter.

Iste godine, na trci Letnje lige 1971. Goran Štrok je vozio beli „eskort RS”, sa desnim volanom, iznajmljen od firme Broadspeed.

Štrok je 1972. sa Seadom Alihodžićem, a 1973. sa Marjanom Kulundžićem, vozio trku „Četiri sata Monce”. U oba navrata naše posade bile su više nego solidne, ali zbog slabe logistike i kvarova morale su da odustanu…

Mihailo Tatalović je za upravljačem „eskorta 1300 GT” bio drugi u klasi do 1300 ccm, u Šampionatu Jugoslavije u reliju 1972. i 1973. godine, a jedan od vozača koji su nastupali sa „eskortom” godine 1972. i 1973. je i Slobodan Baćko Milošević. Pored ostalog, sa njim se okušao i na 43. Rally Automobila Monte-Carlo, 1977.

Escort RS 2000

Interesantno da je „eskort RS 2000” predstavljen kao prihvatljivija verzija modela „RS 1600”, sa jednostavnijim motorom i održavanjem i povoljnijom cenom. Svetislav Buca Isakov ga je vozio na osmom JU reliju 1974. i devetom JU reliju 1975, a u Šampionatu Jugoslavije na kružnim stazama sa njim je osvojio treće mesto u klasi preko 1.300 ccm i sedmo mesto u generalnom. Za kraj dodaćemo podatak da je u tom periodu i Željko Herceg osvojio titulu šampiona Jugoslavije sa Fordom. On je 1977. bio najbolji u šampionatu na kružnim stazama, doduše sa „eskortom 1300 GT”, urađenim kod firme Broadspeed.

Uspešan sportski i uopšte trižišni život „eskort” je nastavio i u naredne četiri generacije, ali će ipak najviše ostati upamćena ova prva, kao „obavezan instrument” za mnoge vozače reli staza, sa kojim su se proslavili veliki šampioni iz davnih sedamdesetih godina prošlog veka.

KROZ AUSTRALIJU I EVROPU

Uz participaciju od 25.000 dolara za deo kroz Australiju i isto toliko za Evropu učesnici Sydney to London Historic Rally 2014 (12. april – 11. maj) uputili su se na put dug od 7.750 km kroz Australiju i 6.000 km kroz Evropu. Na parking hotela Metropol stigli su 30. aprila u 12 časova. Start je bio 1. maja u 07.00. Ovo je bila prilika da ponovo vidimo „ford eskort RS Mk1” urađen u potpunosti kao onaj koji je pobedio na reliju 1970, kao i jedan „ford eskort RS 2000”.

IZAZOV OD 25.000 KM

Prvi svetski Maraton reli bio je 16.694 km dugi London – Sydney Marathon održan od 24. novembra do 18. decembra 1968. godine. Kontrola je bila u Beogradu 26. novembra u 22.04 za prvo vozilo na parkingu preko puta AMSJ u Ruzveltovoj ulici. Bilo je 98 učesnika, cela ulica bila je zakrčena…

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1970. u Meksiku bilo je povod da se održi drugi, 25.750 km dugi, Word Cup Rally London to Mexico. Ovaj događaj trajao je od 19. aprila do 27. maja, sa kontrolom u Beogradu 21. aprila u 02.30 na parkingu hotela Metropol. Za ovo takmičenje se Ford najozbiljnije pripremio sa specijalnim šipkama ojačanim „escortom” i snažnim i izdržljivim motorom zapremine 1850 ccm. Posadu je sačinjavala vozačka reli elita – Hanu Mikola, Rauno Altonen, Sobjeslav Zasada, Timo Makinen, Henri Lidon i Gilbert Stepeler. Jedno od zanimljivosti bilo je i pojavljivanje Džimija Grivsa, tada jednog od najboljih fudbalera Engleske u ekipi. Trijumfovao je Mikola, a u čast te pobede Ford je predstavio kultni model Escort Mexico, sa naglašenijim sportskim izgledom i u narandžastoj boji.

{{related-post-3}}

PROMOCIJA KOD METROPOLA

U proleće 1968. na parkingu hotela Metropol pojavilo se dvadesetak novih „escorta”. Naime, u sklopu promotivne turneje kroz Evropu, prestonica Jugoslavije bila je jedna od stanica tada potpuno novog Fordovog modela. Domaćin im je bio Interexport, zastupnik Forda za Jugoslaviju. Sa parkinga su krenuli ka Grčkoj i dalje prema Turskoj i Istanbulu.

Svi automobili su bili crvene boje, sa okruglim farovima, sa dvoja vrata i levim upravljačem sa tri udubljena kraka. Inače, vrlo brzo ovakav upravljač zamenjen je na svim modelima Forda sa upravljačem sa ispupčena tri kraka, čime su polako počele da se primenjuju sigurnosne mere na automobilima.

FORD ESCORT MEXICO

Jedna od zanimljivosti vezana za ovaj kultni, ne samo reli automobil vezana je za oznaku Meksiko. Naime, u čast pobede na reliju London–Meksiko voženom po bespućima, pesku, užarenom suncu, kiši, blatu, čak i ledenim uslovima, kompanija je izbacila ograničenu seriju „eskorta RS meksiko” u narandžastoj boji. Danas na kolekcionarskom tržištu ovaj model uživa status ikone, čije cene dostižu čak i više stotina hiljada funti.