Mlađima uvek dajem prednost

Miodrag Đelmaš svrstava se u plejadu eminentnih trkačkih asova sa ovih prostora. Mika, kako ga zovu prijatelji, tri puta je osvajao nacionalni šampionat na kružnim trkama, bio vicešampion u više navrata, upisao je ukupno 31 pobedu u domaćem prvenstvu, a sedam puta je pobeđivao u trkama na međunarodnoj sceni. Peo se na podijum više od 90 puta. Rođen u Beogradu 1951. godine, detinjstvo je proveo u Dalmatinskoj ulici. Njegov otac Dragoljub, bio je uspešni motociklista i osnivač moto-kluba Petar Drapšin.

- Moj otac je imao garažu u dvorištu i bio je izuzetno vešt mehaničar. Prepravljao je trkačke automobile i dosta vremena proveo je u konstruisanju, a između ostalog, učestvovao je u stvaranju prvog srpskog kamiona za transport u gradskim uslovima, koji je proizvodila „Avala“ iz Zemuna, a za to je od Tita dobio Orden zasluga za narod. Takvo okruženje je uticalo da od malih nogu zavolim automobile, a zainteresovanost za auto-sport u meni je kasnije pobudio čuveni Branimir Perić, poznatiji kao Džo, jer je često dolazio kod mog drugara Ljupčeta Šaponjića, vrsnog poznavaoca elektrike na automobilima, otkriva za našu reviju detalje iz rane mladosti Miodrag Đelmaš.

Mika je odrastao kod Tašmajdana, odlično je klizao i u mladosti se dosta družio sa hokejašima Partizana i Zvezde. Bio je uzoran sportista, kapiten škole Vuk Karadžić i prvak Beograda na 800 metara u atletici. Rečju, bio je predodređen za sport. A u svet trka ušao je 1971. godine nastupom na reliju, takmičenju u kojem su tih godina bili dominantni vozači iz Slovenije i Hrvatske. - Tek što sam položio vozački ispit, zajedno sa bratom Rašom, koji je, inače, 30 godina svirao u YU grupi sa braćom Jelić, zaputio sam se u avanturu sa spuštenim „fićom“, u želji da se takmičim na reliju u Poreču. Nekako smo uspeli da se snađemo i da startujemo, iako nismo imali predstavu ni odakle se kreće ni kuda se vraća. U subotu smo na tri „brzinca“ bili brži od slovenačkih vozača koji su se odmah dosetili da ulože prigovor, sumnjajući da je auto bio niži nego što nalažu propozicije. Diskvalifikacija me je toliko razočarala da godinama nisam pomišljao da vozim trke, kaže Đelmaš.

Doajen našeg auto-sporta ostavio je dubok trag u automobilizmu na ovim prostorima. Ostaće upamćen ne samo po ličnim uspesima već i zbog nesebičnog zalaganja za razvoj mladih i talentovanih vozača u Srbiji

U ovom sportu se počinje na taj način što se uči od nekoga, a talenat se razvija stalnom i upornom vežbom

Interesantno je da to nije bilo i njegovo poslednje učešće na reliju. Nakon jedne provokacije upućene od strane nekih kolega kroz opasku da vozači kružnih trka nemaju hrabrosti za reli, u po noći se odlučio da im dokaže suprotno.

U ovom sportu se počinje na taj način što se uči od nekoga, a talenat se razvija stalnom i upornom vežbom 

Na nagovor Dragana Banića, odmah je otišao do garaže, gde su na prečac pripremili Pežo 205 grupe A, koji je Mika vozio u šampionatu kružnih trka. To se dešavalo u četvrtak uveče, a YU reli je počinjao za vikend...

- Bili smo u neviđenoj žurbi da osposobimo automobil, tolikoj da bukvalno nismo imali vremena da nabavimo odgovarajuće gume. Morali smo da uzmemo od vulkanizera mašinu i sami izrezbarimo šare na „slikovima“, prema šemi nekih kišnih Firestone pneumatika.

Stigli smo u petak, 15 minuta pre zatvaranja prijava. Da stvar bude interesantnija, uspeli smo da pobedimo u klasi s tim Pežoom i to u jakoj konkurenciji, iako nikada nisam vozio Taru. Tada su učestvovali Vitomir Cvetić, Šilja Savić, Čedomir Brkić... priseća se naš sagovornik ove gotovo filmske priče i pobede u klasi na 26. YU reliju, uz osvojeno treće mesto u međunaroodnoj konkurenciji.

Ipak, njegovu karijeru obeležili su nastupi, pobede i titule na kružnim trkama. Sve je počelo sa Dejanom Zdravkovićem, poznatim automobilistom koji je vozio Abarth 850. On ga je ubedio da se oproba sa Zastavom 101. Na prvom nastupu je bio prinuđen da odustane, jer se otkačio akumulator i prosuo kiselinu, ali tada se već ozbiljno zagrejao za kružne trke.

Ozbiljniju karijeru Đelmaš započinje 1979. u Zastavi 101, grupe N, koju priprema u svom servisu i sa njom na kraju sezone osvaja peto mesto u konkurenciji 48 takmičara stare Jugoslavije.

U klubovima pod vođstvom Đelmaša stasali su mnogi asovi i šampioni, poput Dušana Borkovića, Dejana i Nemanje Stojića, Mirka Milovanovića, Vojislava Lekića, Gorana Asanovića, Milije Ilića, Danka Bakrača...

RAZVOJ TALENATA DRAŽI OD LIČNIH TROFEJA

Na pitanje koji mu je najdraži trofej, Đelmaš je odgovorio da su mu od ličnih trofeja mnogo draži trofeji i priznanja pripisana klubovima koje je osnovao ili upravljao njima. Pod njegovim vođstvom ASK Cyclon je osvojio jedno drugo (1992) i jedno treće mesto (1993) u šampionatu. Soya power racing team je bio prvi 2004-2006, a trostruku uzastopnu klupsku titulu osvajao je i Đelmaš Sport 2008-2010.

- Ponosan sam na činjenicu da su u ovim klubovima stasali mnogi šampioni. Oduvek sam mnogo polagao na mlade vozače i razvoj njihovih talenata. Trudio sam se da im omogućim što bolje uslove, savetovao ih kako da ostanu fokusirani, da budu maksimalno posvećeni sportu i da treniraju u što većoj meri.

Na mestu radnje, koju je kupio od čuvenog Nestora Milanova, koji je učestvovao u reliju London - Meksiko, danas se nalazi veliki servis u kojem sedimo i razgovaramo. I baš u toj radnjici Mika je počeo ozbiljnije da priprema automobile. Iz Zastave prelazi u Jugo 55 i u sezoni 1988. pobeđuje na tri trke. Ipak, na naslov šampiona morao je da sačeka još dve godine.

- Velike zasluge za to pripadaju glavnom majstoru iz mog servisa Radetu Rajiću i Pijeru Filipiju, trkaču koji je vozio relije u Italiji i sa kojim sam se kasnije okumio. Naime, saznali smo da su propisi dozvoljavali određene prepravke na motoru i šest meseci smo predano radili na tome. Uspeli smo da vrhunski pripremimo crnog Juga, tako da sam te 1990. pobedio na šest od sedam trka. Prvi put sam postao šampion i prvi put doživeo da Zastava uloži prigovor na moj automobil. Pogodilo me je to što su ljudi, za koje sam smatrao da su mi prijatelji, potajno priželjkivali da budem diskvalifikovan. Na kraju je utvrđeno da nije bilo nepravilnosti, tako da sam dobio zvaničnu potvrdu od strane tehničke komisije da je sve regularno. Sa tim Jugom sam pobedio i na sledećoj trci na Ušću, kaže Đelmaš.

Godinu dana kasnije Mika postaje vicešampion sa Jugom 55. Potom se prebacuje na Pežo, na modele 205 grupe A i grupe N. Vozio je i Reno Klio Vilijams, kao i BMW M3 grupe A. U periodu od 1992. do 1994. godine osvaja jedno treće i jedno četvrto mesto u domaćem šampionatu. Verovatno da bi imao više uspeha da tada nije u velikoj meri bio posvećen poslu. Tih godina je kroz njegov servis dnevno prolazilo po 50 – 60 automobila.

Imao sam i sreće da imam dobre sponzore, kao sto su Ciklon i Optima, jer bez finansija je gotovo nemoguće biti konkurentan na stazi

Još jednu vicešampionsku titulu osvaja 1995. godine u Pežou 106 Reli, a uspeh ponavlja i sledeće godine. Odličan poslovni odnos koji je izgradio sa Pežoom direktno preko Erika Pežoa, tada predsednika francuske kompanije, omogućio mu je da dođe do vrhunski pripremljenog automobila. U tom periodu veliku stučnu podršku Mika je imao u Srđanu Jokoviću, elitnom inženjeru i elektroničaru, iz servisa MS auto iz Pančeva. U Pežou 306 SP (Sport Production) Đelmaš osvaja šampionske titule 2000. i 2001. godine. Od 2003. do okončanja karijere 2008. Đelmaš je vozio Pežo 406 ST, a iako sa ovim automobilom nije uspeo da se okiti šampionskom titulom, u vitrine njegovog servisa ušlo je još mnogo medalja i pehara koje je osvojio na kružnim stazama. Aktivnu trkačku karijeru Đelmaš je okončao 2008. godine, ali je ostao involviran u auto-sport na domaćoj sceni. Bio je predsednik Sportskog automobilskog i karting saveza Srbije i predstavnik SAKSS-a u Centralno evropskoj zoni. Kao čovek koji je dao nemerljiv doprinos razvoju auto-sporta kod nas, uz nesebično zalaganje za razvoj talenata, kojima je pomagao lično, ali i na sve druge načine, Miodrag Đelmaš je izabran za počasnog predsednika SAKSS-a.

INICIJATOR IZGRADNJE KARTING STAZE

Jedan od postulata kojima se Đelmaš vodi je da karting predstvalja osnovu kako za sticanje elementarnih trkačkih veština, tako i za vozačko umeće uopšte. Motivisan time, Đelmaš je pokrenuo izgradnju karting centra na Adi Huji.

- Moj kum iz Čikaga je imao šljunkaru na Adi Huji, a ja sam u punih sedam godina pravio stazu za karting. Sadio sam drvorede kanadske topole, dolazio noću u jedan ujutro da prskam... Ništa mi nije bilo teško, jer smatram da deca treba na neposredan način da steknu veštine za upravljačem, jer ih to kasnije čini bezbednijim u saobraćaju. Tvrdim da je karting osnovna škola za sticanje vozačkih veština, a pogotovo za bavljenje auto-sportom, poručuje Đelmaš.

USPESI NA MEĐUNARODNOJ SCENI

Početkom devedesetih, Miodrag Đelmaš je zajedno sa Pavlom Komnenovićem vozio BMW M3 na internacionalnoj sceni. Tandem naših proslavljenih vozača je 1991. uspeo da završi trku u Mizanu osvajanjem prvog mesta u klasi. Italija je Đelmašu ostala u lepom sećanju i tri godine kasnije. Zajedno sa Pajom Komnenovićem i Tanasijem Kuvaljom pobedio je na trci „6 sati Valelunge“. Đelmaš je sedam puta pobeđivao na trkama u inostranstvu.