Opasnost vreba iz mraka

Hrskava korica, kao duša mekana bela sredina ili tanko isečena kriška premazana omiljenim džemom od šljiva. Naravno, asocijacija je hleb naš nasušni. Iako svi znamo kako teče proces dobijanja ove namirnice od njive do trpeze, mnogi zaboravljaju da u tom procesu važnu ulogu, osim rada težaka, ima i jedna mašina – traktor. Danas je nezamisliva obrada zemlje bez traktora, jer pšenica ne niče u dvorištu seljaka već na njivi. A do njive treba doći, pokupiti letinu, obrati kukuruz, prevesti gajbice pune zrelog voća i još mnogo toga. Sve to je neizvodljivo bez upotrebe traktora. Zato su baš u ovo vreme putevi u ruralnim sredinama preplavljeni traktorima, jer je u toku sezona jesenjih radova pre dolaska prvih mrazeva. Što znači da se, i na onako tesnim saobraćajnicama, sada nalazi i veliki broj ovih mašina. Da je zaista tako, nažalost, opominju nas često i naslovi crne novinske hronike o teškim saobraćajnim nezgodama u kojima su učestvovali traktori.

Traktori imaju široku upotrebnu vrednost u poljoprivredi i šumarstvu, a prema nekim procenama u našoj zemlji ima oko 500.000 takvih vozila. To ne bi bio problem kada bi se propisi i pravila bezbedne vožnje poštovali.

Najčešće ginu u njivi i šumi

Karakteristično za nezgode u kojima učestvuju traktori je to što se više od dve trećine njih, tačnije 69,7 odsto, dogodilo van naselja, i to uglavnom na seoskim i drugim nekategorisanim putevima i njivama. Znači u trenutku kada nije bilo nikakvog kontakta sa drugim vozilom. Svaka peta nezgoda dogodila se zbog gubitka kontrole nad traktorom ili narodski rečeno, zbog prevrtanja. Stručnjaci kažu da je traktor specifično vozilo kome je, usled pogrešnog manevra ili loše podloge, potrebno manje od dve sekunde da se prevrne. U tome i leži problem. Naime, polovina traktora u našoj zemlji (prosečna starost ovih mašina je preko 25 godina) nema kabinu ni zaštitni ram. Kada traktor prokliza ili vozač učini neki nagli pokret, lako dolazi do prevrtanja, a samog vozača nema šta da zaštiti. Tako on ostaje prignječen ispod mašine, često u šumi ili na njivi, što znači da i lekarska pomoć uglavnom stiže kasno.

Traktori imaju široku upotrebnu vrednost u poljoprivredi i šumarstvu, a prema nekim procenama u našoj zemlji ima oko 500.000 takvih vozila. To ne bi bio problem kada bi se propisi i pravila bezbedne vožnje poštovali

Drugi problem koji su stručnjaci uočili jeste starosna struktura vozača. Naime, prošle godine je pet mladih osoba povređeno, a jedan sedamnaestogodišnjak je poginuo vozeći traktor. I on je stradao usled prevrtanja traktora, a pride nije imao ni vozačku dozvolu. Sa druge strane, najviše poginulih traktorista je bilo u starosnoj kategoriji 65+, njih čak 12,6 odsto. Iza ovih brojki krije se jedan socijalni moment. Sela su opustela, nema mladih, a njiva se mora obraditi ili se drva moraju doterati iz šume. Zato za volan sedaju i mladi neiskusni, često još deca mlađa od 14 godina, ali i oni stari, koji svakako psiho-fizički nisu više u najboljim godinama, pa rezultat i ne može biti bolji.

CRNA STATISTIKA 
Prema zvaničnim podacima za 2022. godinu, u našoj zemlji se dogodilo 500 saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali i traktori. U tim sudarima poginulo je 29 vozača traktora i četiri putnika, što je 33 izgubljena života. To je najgori pokazatelj za prethodnih pet godina. Istovremeno su povređene i 194 osobe koje su vozile ili su bili putnici na traktoru. Previše i krajnje nepotrebno, slažemo se svi.

Treći veliki problem na koji nam ukazuje statistika, jeste vožnja pod dejstvom alkohola. Naime, svaka peta nezgoda dogodila se jer je vozač traktora upravljao vozilom pod dejstvom alkohola. Rad na njivi sigurno nije lak, ali navika da se popije tokom rada ili da se na putu od njive do kuće svrati u lokalnu kafanu, još uvek je i te kako prisutna kod naših ljudi.

Po mraku opasni i za druge

Kao što se iz prethodnog vidi, traktoristi su možda najopasniji i najneodgovorniji prema sebi, ali nisu ništa manje rizični ni prema drugim učesnicima u saobraćaju. Od ukupnog broja poginulih u saobraćajnim nezgodama sa učešćem traktora, 77 odsto čine lica na traktoru, a u ostalih 23 odsto potpadaju vozači putničkih automobila (9 odsto), motocikala i mopeda (8 odsto), bicikala tri odsto, kamiona dva, te pešaci koji čine jedan odsto poginulih.

Najčešći uzrok nezgoda u kojima je učestvovao traktor (svaka četvrta nezgoda), je sudar dva vozila koja se kreću u istom smeru – sustizanje. Drugim rečima, ovi sudari nastaju usled naletanja drugog vozila na traktor. Traktor jeste sporo vozilo, ali kako neko ne vidi onoliku mašinu, pitaće se neko. Pa jednostavno, jer najveći broj sudara se dešava između 18 i 21 čas, dakle po mraku. Do naletanja dolazi uglavnom jer traktori nisu pravilno obeleženi, ili bolje rečeno osvetljeni, pa drugi vozači ne mogu uvek na vreme da ih primete. To posebno važi ako traktor vuče prikolicu koja po pravilu na sebi nema ispravna svetla, u najboljem slučaju samo crveni trougao. Još je gore ako se umesto prikolice na traktoru prevoze priključne mašine i alati (sejalice, plugovi i sl.) jer tek one nemaju nikava svetlosna obeležja, a znaju da budu i do dva metra iza kabine.

Svaki treći izgubljeni život u nezgodama sa traktorima posledica je lošeg ili potpunog odsustva svetlosne signalizacije

Baš zbog ovakvih nezgoda je pre nekoliko godina usvojen propis po kome traktori moraju da imaju žuto rotaciono svetlo kada su na putu, ali i kao mnogi drugi propisi i ovaj primenjuje manji broj savesnih vozača. To što rotacija košta nekoliko hiljada dinara (čak se često dele i besplatno na skupovima koje oragnizuje Agencija za bezbednost saobraćaja i lokalni saveti), suviše je malo naspram toga koliko košta gubitak ljudskog života ili bolnički dani.

Drugi najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali traktori jeste skretanje sa kolovoza, i to udesno. Opet ne zvuči logično na prvi pogled, ali ipak jeste. Naime, da bi traktor skrenuo na kolski put sa kolovoza on mora da napravi mali luk, što znači da skreće blago ulevo ka sredini puta. Kada vozač automobila iza traktora to primeti kreće u preticanje, ali zaboravlja na ovu činjenicu i faktički naleće na zadnju levu stranu mašine ili prikolice. Još ako je traktorista zaboravio da na vreme da migavac, pod uslovom da ga ima i da radi, eto nezgode očas posla.  

Skoro istovetan procenat nezgoda se dešava pri uključenju traktora sa njive na put. Traktoristi loše procene udaljenost vozila i brzinu traktora (neiskustvo ili pak zrele godine) i kreću da se uključe na put, zbog čega vozači često nemaju vremena da na vreme zakoče i eto bočnog sudara. Zato, ako primetite da traktorista želi da se uključi na put, nije zgoreg upozoriti ga sirenom ili svetlima i svakako smanjiti brzinu vozila kako biste sebi dali dovoljno prostora i vremena da reagujete ukoliko je potrebno.

Kao poslednje, ali ništa manje rizično ponašanje vozača traktora, ističe se prevoz tereta. Željni da sa njive ili voćnjaka prevezu što više tereta, vozači često pretovaruju prikolice. Teret visi i sa strane i pozadi, prekrivajući zadnja svetla i rotaciju, čime se smanjuje uočljivost vozila, posebno noću. Osim toga i vozač traktora je zaklonjen pa ne može na vreme da primeti da mu se drugo vozilo približava ili želi da ga pretkne, i eto potencijalnog rizika. Kada je reč o direktnim nezgodama to bi uglavnom bilo to, ali postoji još jedna velika opasnost koju znaju svi vozači. To je iznošenje blata sa njiva na kolovoz. Bez obzira na to što za ovako ponašanje preti kazna od 10.000 do čak 50.000 dinara, traktoristi se zbog toga mnogo ne potresaju. Inače, blato na putu je opasno kao poledica, a to znači da je put kočenja mnogo duži, a vozač lako gubi kontrolu nad vozilom, pa umesto da bezbedno nastavi put, najčešće završi u jarku.

Nadamo se da će vam ovaj kratki podsetnik pomoći da lakše i bezbednije prođete kroz susret sa traktorima, jer oni su neminovnost na putevima, barem dokle god nam hleb stiže sa polja.

NASTAVLJA SE BESPLATNA DODELA RAMOVA
‍Vlada Srbije je 28. septembra usvojila Uredbu o izmeni i dopuni Uredbe o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane dodele zaštitnih ramova za upotrebljivani traktor kojem je produžen rok za podnošenje zahteva za subvencionisanu dodelu zaštitnog rama zaključno sa 8. decembrom 2023. godine. Ovo je jedan od načina da se smanje žrtve u nezgodama kada dolazi do prevrtanja traktora. Modeli i tipovi traktora koji su obuhvaćeni ovim pozivom su: IMT 533, IMT 539, IMT 540, IMT 542 i IMT 549, kojih je prema proceni stručnjaka najviše u vlasništvu naših seljaka.