Ova italijanska lepotica puni 70 godina

Bezbroj je modela koji su proneli slavu Alfa Romea, ali malo je poznato da je prekretnica za italijanskog proizvođača iz Milana bila upravo – Giulietta Sprint. Na krilima uspeha u Formuli 1, nakon što su Đuzepe Farina (1950) i Huan Manuel Fanđo (1951) sa Alfeta bolidima osvojili šampionske titule u najprestižnijem automobilskom takmičenju, Alfa Romeo je želeo da lansira automobil koji bi mogao da privuče širu publiku, a da istovremeno ostane veran tehnologijama, performansama i stilu. Rečju, karakteristikama koje su marku učinile toliko poznatom.

Dizajniran od strane Franka Skaljonea iz Bertonea, novi model je „rođen“ 21. aprila 1954. godine na Salonu automobila u Torinu, gde je pod zastavom Alfe Romeo svetlost dana tada ugledao atraktivan kupe dug 4.033 mm, širok 1.535 mm i visok 1.320 mm.

Sa međuosovinskim rastojanjem od 2.380 mm, bio je to prilično mali automobil, čak i za ono vreme. Ali, Giulietta Sprint pobrala je aplauze svojom prelepom formom kupea sa 2+2 sedišta, kao i snažnim motorom koji se isticao inovativnim tehnološkim rešenjima.

Da je postao glavna zvezda salona, govori podatak da je već tokom trajanja manifestacije u Torinu naručeno 2.000 Giulietta Sprint, što je bila ogromna brojka za to vreme.
Zatim je, dve nedelje uoči komercijalizacije, u Portello kompleksu Alfa Romea u Milanu upriličena je spektakularna prezentacija za zvaničnike i insajderske medije.

{{related-post-2}}

Naime, u dvorište čuvene Alfa Romeo fabrike koja je osnovana daleke 1908. godine, glumci u kostimima Romea i Julije su se u čast novorođene ljubimice spustili  helikopterom. Ova lepotica je dobila nadimak – „La fidanzata d`Italia” (italijanska devojka), a posebnost Giuliette ogleda se i u tome što je to prvi model Alfa Romea sa ženskim imenom.

Uprkos ženskom imenu, bio je to automobil sa „muškim“ performansama. Koristio je pogonski agregatom zapremine 1.290 ccm, sa blokom motora od aluminijumske legure, sa četiri cilindra i dve bregaste osovine pokretane pomoću dva razvodna lanca, koje su delovale na dva ventila po cilindru, pod uglom od 80°. Kupe težak svega 880 kg imao je pogon na zadnje točkove, a maksimalna snaga je iznosila 80 KS pri 6.300 0/min, dok je najveća brzina bila respektabilnih 165 km/h.

{{related-post-1}}

Dve godine kasnije usledila je verzija Sprint Veloce sa dvogrlim karburatorom i 90 KS pri 6.500 0/min, koja je dostizala 185 km/h. Evolucija je nastavljena već sledeće godine, kada su se pojavile verzije Speciale i Zagato sa 100 KS i maksimalnom brzinom 193 km/h.    

Treba reći da Sprint odnosno kupe verzija nije bila jedina, proizvodila se i limuzina pod imenom Giullieta Berlina, kao i Spider, kabriolet koji je dizajnirao Pininfarina, namenjen prevashodno za tržište SAD. Pokušano je, doduše neuspešno, čak i sa Estate odnosno karavanom.

{{related-post-3}}

Ukupno je od 1954. to 1965. proizvedeno 177,690 primeraka svih verzija, a najpolularnija je bila Giullieta TI, Berlina sa četvora vrata proizvedena u 92.728 primeraka.

‍