Pečat za sva vremena

Šezdesete godine prošlog veka označile su prekretnicu u automobilskoj industriji Evrope. Ratne godine utonule su u zaborav, pa je lepši život, kao i lepe stvari, bio dostupan sve većem broju ljudi. Automobil kao dotadašnji statusni simbol sve više je postajao neophodno prevozno sredstvo. Kao rezultat sve jače potražnje ponuda je postala bogatija većim, udobnijim i pouzdanijim modelima. Među proizvođačima je nastala žestoka konkurencija, koja je izrodila nekoliko kultnih modela koji i  danas plene pažnju i oduševljavaju. Isticali su se francuski Pežo sa modelom „404”, Opel sa legendarnim „rekordom”, Ford sa „taunusom”… Ipak, jedan automobil posebno sa današnjeg stanovišta ulazi u legendu po mnogo čemu. To je švedski „volvo 122”, nazvan „amazon”.

Na scenu je izašao 1956. godine i delio je podvozje, kao i pogonske agregate, sa modelom „PV444/544”, koji se pojavio nešto ranije kao prvi proizvod Volvoa sa samonosećom karoserijom. Model sa oznakom 122 proizvodio se kao limuzina sa dvoje vrata, sa četvoro vrata i kao karavan sa petoro vrata. Na ovim prostorima bio je veoma redak, imajući u vidu da je bio skup za naše prilike.

Automobil je u originalnoj boji, karoserija nikada nije farbana, samo je polirana

Uglavnom smo mogli tu i tamo da vidimo poneki primerak sa stranim registarskim tablicama. Ali, svuda gde se pojavljivao privlačio je veliku pažnju. U to vreme, bio je jedan od najlepših automobila i sinonim za kvalitet, ponajviše zbog švedskog čelika. Uz to karoserije su rađene od debljeg čelika, što je obezbeđivalo i veću čvrstinu karoserije. To je uticalo na bezbednost, karakteristiku koja je proslavila automobile proizvođača sa severa Evrope.

Model koji smo u prilici da vam prikažemo iz prve ruke nosi oznaku 122 S. Promovisan je 1959. na Salonu automobila u Njujorku, sa ambicijom da ostvari jači uticaj Volvoa na američkom tržištu.

Prava porodična limuzina srednje klase i sa ove vremenske distance zrači svojim šarmom. Čiste i jednostavne linije karoserije obogaćene hromiranim elementima i detaljima daju zaista poseban šmek, prenoseći duh šezdesetih godina u sadašnjost.

„Volvo amazon” se proizvodio od 1956. do 1970, i za to vreme je isporučeno ukupno 667.791 komada, 234.653 primeraka sa dvoje vrata, 359.918 sa četvoro vrata i 73.220 karavana

Motor je B18, sa dva karburatora. Menjač sa četiri brzine. Rađen je za američko tržište, ima hromirane lajsne, branike, brave i ratkapne. U odličnom je stanju, posebno imajući u vidu i godinu proizvodnje i pređenu kilometražu. Mada, ovakvi motori prelaze i pet miliona kilometara!

‍

{{related-post-2}}

Mirko Knežević i njegov „volvo 122 S” su redovni učesnici oldtajmer događaja kod nas.

Ipak, sastanak u dvoje je daleko prijatniji od susreta u gužvi. Dok nas veliki okrugli farovi pitomo posmatraju približavamo se i otvaramo vrata lagano. Sva vrata se lako otvaraju i zatvaraju, prstom jedne ruke. Dovoljno su velika i široko se otvaraju tako da omogućuju komforan pristup kabini. A u kabini – mesta daleko više nego kod mnogih savremenih automobila više srednje klase. Vozačko sedište je široko, udobno i u vožnji dobro drži vozača.

Volvo je bio prvi proizvođač automobila na svetu koji je od  1959. serijski ugrađivao sigurnosne pojaseve u tri tačke za prednja sedišta

Ispred je veliki bakelitni upravljač za današnje standarde tanak kao olovka. Pregledna instrument-tabla deluje oskudno, ali je opskrbljena svim potrebnim pokazivačima: pokazuje temperaturu motora, dnevnu i ukupnu kilometražu, nivo goriva i širok kilometar sat sa pokretnom trakom. Tu su i kontrolne lampice za punjenje akumulatora, pritisak ulja, rad svetala i pokazivača pravca. Uz to poluge za upravljanje ventilacijom, upaljač i pepeljara. I velika polica.

Sve je uredno, kabina, prostrani gepek, motorski prostor. Sve ručice rade, otvaranje prozora, vrata, zaključavanje. Primećujemmo da je pomeranje prednjih sedišta malo otežano, trebalo bi ga razraditi i podmazati. Vezujemo sigurnosne pojaseve u tri tačke putem kopče kojom se lako rukuje. U to vreme nije postojala opruga pomoću koje su se skupljali pojasevi, ali postoji pristupačna kuka o koju se kače pojasevi, da ne smetaju. Dajemo kontakt i – motor pali iz prve. Što bi se reklo, na pola ključa.

Pod haubom se nalazi B18 motor od 1.778 ccm, „pojačan” sa dva SU HS-6 – S karburatora za maksimalnih 90 konjskih snaga. Inače, ovaj motor je Volvo Penta Marine prodavao za plovila. Iznenađuje nas koliko je tih, kako u leru, tako i u vožnji. Papučica gasa je lagana, kao i papučica hidrauličnog kvačila. Ručica menjača je tanana i dugačka, izvire iz samog patosa, a biranje brzina ide lako i precizno, uz nešto duži razmak između položaja stepeni prenosa.

Auto solidno ubrzava, lepo se vozi, dobro drži put, s tim da ima nešto više lufta u upravljaču, koji je po sistemu puža i ima duži prenos komande, pa u vožnji mora više da se radi sa njim. Inače, upravljač je lagan u vožnji, malo teži pri manjim brzinama, jer nema servo pojačivač.  

Od prvog dana u porodici

„Volvo 122 S” (1964), tip 12234 VG, broj šasije 163319, u vlasništvu je Mirka Kneževića iz Nove Pazove. Nikola Čućuz, njegov ujak, bio je naš generalni konzul u SAD, u Njujorku, gde je 1959. uplatio za automobil, koji mu je isporučen tek početkom 1964. godine!
– Kako je ujak imao i službena kola, nije ga puno vozio. Sa službom je premešten u Japan, u Tokio 1965. Prethodno je auto iz SAD prebacio do Austrije u Grac, u ovlašćeni servis. Sledeća stanica bio je Peking. U Kinu je stigao 1975, brodom iz Rijeke, odakle je putovao dobra tri meseca. U zemlju je vraćen 1980. i smešten u garažu na Novom Beogradu. Budući da ujak i ujna nisu imali dece, odlučili su da meni poklone automobil, objašnjava sadašnji vlasnik.

‍

Motor je elastičan, tako da u četvrtom stepenu prenosa može da se vozi od 40 do maksimalnih 160 km/čas. Kočnice, napred disk pozadi doboš, solidno obavljaju posao i bez većih problema zaustavljaju automobil. Da u njemu ima dosta sportskog „materijala” potkrepljuju zapaženi rezultati na relijima, a prvenstveno je bio uspešan na teškim stazama po snegu u Skandinaviji, ali i pesku i makadamu u Africi. Učestvovao je i na trkama za Kup Evrope za turističke automobile. Šveđanin Tom Trana, fabrički vozač, bio je uspešan na oba fronta.

Sa svim navedenim karakteristikama nije čudo što je ovaj „Šveđanin” postao prekretnica  skandinavskog proizvođača, model na kojem je Volvo gradio imidž i reputaciju koju je do današnjih dana zadržao, kao klasik. Na čvrstoj osnovi, pouzdan, udoban, bezbedan, jednom reči – sinonim kvaliteta.

Paleta motora i menjača

Motori su nosili oznaku B16, B18, B20, prema zapremini koja je iznosila 1.583 ccm, 1.778 ccm i 1.986 ccm, sa jednim ili dva SU karburatora. Snaga je bila od 70 do 90 KS. Menjači su bili sa 3 brzine, 3 brzine overdrive, 4 brzine, 4 brzine overdrive i 3 brzine Borg-Warner automatik. Najekskluzivniji model u porodici 122 bio je „Volvo 123 GT” proizveden u samo 1.500 primeraka u periodu od 1967. do 1968. Njegov B18 motor sa dva SU karburatora imao je, zahvaljujući povećanoj kompresiji, respektabilnih 115 ks.

‍