Princ na simboličnom tronu

„NSU princ”, čedo nemačke fabrike NSU sa sedištem u Nekarsulmu, gradiću smeštenom na reci Nekar severno od Štutgarta, „autić” već pomalo zaboravljen u moru novih marki širom sveta, ponovo se pojavio i oživeo lepu uspomenu ne samo na čuveni model i na fabriku sa tradicijom dugom 150 godina, već i na vreme prestrojavanja i ukrupnjavanja automobilske industrije nekadašnje Zapadne Nemačke. Vreme koje je pomelo sa evropske scene ne samo mali automobil iz Nekarsulma, već i druge manje proizvođače koji nisu mogli da prate ubrzanu modernizaciju na početku vremena u kome je „velika riba gutala malu”, najavivši početak globalizacije. Bilo je upravo tako. Fabrika koja je postala poznata po proizvodnji NSU bicikala i motocikala, a zatim i automobila, platila je danak novom vremenu i novim trendovima.

Zaštitni znak NSU-a šezdesetih godina prošlog veka bio je automobil pod nazivom „NSU princ”, mališan sa dvoja vrata, vazdušno hlađenim benzinskim motorom smeštenim pozadi. U osnovnoj konfiguraciji imao je dva cilindra zapremine 598 kubika i 30 konjskih snaga, dok su snažnije verzije „NSU TT” i „NSU TTS” dostizale 65, odnosno 70 KS. Proizvodnja ovog mališana počela je 1961, a završila se 12 godina kasnije, 1973.

Za futurističku interpretaciju „princa” zaslužan je tim mladih entuzijasta zaposlenih u Audiju

U međuvremenu, fabriku čiji su temelji udareni još pre 150 godina, kupio je 1969. velikan iz Volfsburga – Folksvagen AG, koji je spojio dve čuvene marke – Auto union i NSU. Tako je stvoren današnji Audi.

Upravo ta veza sa Audijem bila je idejni osnov da se na jedinstven način obeleži 150. godišnji jubilej „malog princa”. U kompaniji iz Ingolštata su razradu ideje poverili grupi od 12 pripravnika, a izabrano je i ime „novorođenčeta” – „NSU princ 4L restmod”. Mladi entuzijasti su se latili posla i krenuli od agregata, koji je zamenjen elektromotorom snage 240 KS, iz „audija e-tron” iz 2020. godine. Visokonaponska baterija preuzeta je iz plug-in hibrida „audi Q7 TFSI e quattro”, dok je platforma, preuzeta od najmanjeg Audijevog modela „A1”, prošla potrebne modifikacije kako bi bila prilagođena električnom pogonu. Radilo se i na karoseriji. Ona je proširena u skladu sa današnjim standardima, a dobijen je i relativno veliki prtljažnik. Pozadi dominira veliki spojler direktno spojen sa sigurnosnim kavezom. Odabrane su i trkačke boje – suzuka siva i brilijant crna, a u trkačkom duhu unutrašnjost je oplemenjena sedištima Rekaro, dok se od instrumenata ističe kompjuter sa odgovarajućim ekranom.

Hit domaćih trka

„NSU princ” bio je veoma popularan i na prostorima bivše Jugoslavije. Posebno među mlađim ljudima, ali i sportistima. Zbog malog prtljažnika i dvoja vrata nije mogao biti baš pogodan kao porodični auto, ali zato su ga „otkrili” naši automobilisti. Jedan od njih bio je i legendarni Marjan Kulundžić, koji ga je proslavio širom zemlje, posebno svojim vratolomijama na trkama Letnje lige na beogradskom Ušću. Mnogi stariji Beograđani i poklonici auto-sporta, upravo taj automobil, prilagođen trkačkim stazama vezuju za Marjanovo ime. Kulundžić je osvojio titulu šampiona Jugoslavije na brdskim stazama sa „NSU TT”, koji je zahvaljujući doradama u nemačkoj firmi ABT doteran na 130 KS za grupu 2 u klasi do 1.300 ccm. U toj klasi je poznat bio i Ivo Rojtinić, Hrvat koji je imao „NSU TT” dorađen u Spiss-u, dok je na relijima najpoznatiji i najuspešniji bio Dragan Mališa Vučković koji je sa „NSU TT” osvojio i šampionsku titulu.
Od poznatijih trkača takođe su ga vozili Boban Atanacković i Antun Vidmajer.