Simbol jednog razdoblja

Zastava 101 naslednik je prvih automobila izašlih iz pogona kragujevačke fabrike, popularnog „Fiće” i Fiata 1300. Proizvodila se rekordnih 37 godina, a dizajnirana je kao plod saradnje kragujevačke Zastave i torinskog Fiata, po modelu 128. Fiat je ovaj model predstavio 1969. godine i sa njim je osvojio, u to vreme značajnu, titulu Evropskog automobila godine 1970.

Za konstrukciju je bio zadužen čuveni Dante Đakoza, dugogodišnji konstruktor FIAT-a, za motor- Aurelio Lampredi, ranije konstruktor Ferari motora za Formulu 1, a za dizajn- Centro Stile Fiat na čelu sa Đanpaolom Boanom. Radilo se o porodičnom automobilu sa poprečno postavljenim motorom napred i pogonom na prednje točkove. Motor sa četiri cilindra imao je blok od livenog gvožđa, sa aluminijumskom glavom i bregastom osovinom, pokretanom nazubljenim remenom. Ova koncepcija postala je osnova skoro svih automobila ove klase do danas, koju je prvi u svetu primenio ser Alek  Isigonis u Miniju- još 1959. godine. Dante Đakoza, ranije konstruktor automobila sa motorom i pogonom nazad, počeo je da preispituje koncepciju pogona na prednje točkove. Bio je konstruktor automobila Autobianki primula (1964), nekada poznate firme u vlasništvu Fijata. Kao rezultat stečenih iskustva na Autobjankiju,  Đakuza je tvorac i Fijata 128, jednog od najpopularnijih modela italijanskog proizvođača, koji se proizvodio kao sedan sa dvoja i četvoro vrata, karavan sa troja vrata i kupe. Ugrađivali su se motori zapremine 1.116 i 1.290 ccm.

Vrata više

Zavodi Crvena Zastava su imali dugogodišnju uspešnu poslovnu saradnju sa torinskim Fijatom, sklapali su i njihove automobile kroz tehničku saradnju i licencne ugovore, pa je, logično, odlučeno da se saradnja na novom automobilu nastavi. Odlučeno je da bude urađen na bazi tada novog i modernog modela 128, s tim što će novi automobil biti „hečbek” sa petoro vrata, što je pred konstruktore postavilo ogroman izazov- kako obezbediti krutost karoserije.

Za izgled novog modela bio je zadužen Centro Stile Fiat i dizajner Gianpaolo Boano. Kao rezultat rada italijanskih i naših stručnjaka  16. aprila 1971. na Salonu automobila u Beogradu predstavljen je novi automobil-  Zastava 101, hečbek sa petoro vrata, sa modernim motorom, sa četiri cilindra u redu, poprečno smeštenim napred,  zapremine 1.116 ccm, snage 55 KS, koji je pokretao prednje točkove preko četvorostepenog menjača, sa nezavisnim vešanjem napred tipa Mekferson, nezavisnim vešanjem pozadi, disk kočnicama napred i dobošima pozadi, u tom trenutku među najmodernijim automobilima u Evropi.

Novi početak u Kragujevcu

Do proizvodnje automobila, u saradnji sa Fiatom, došlo je posle mnogo otpora raznih političara i funkcionera, zahvaljujući Prvoslavu Rakoviću. Fabrika u Kragujevcu je još od 1940. sastavljala automobile, a počela je sa Ševroletovim kamionetima, koji su pristigli za potrebe vojske Kraljevine Jugoslavije. Posle rata je sastavljeno i 162 komada džipa Vilis CJ 3b. Za proizvodnju automobila raspisan je međunarodni konkurs, na kome je kao najbolji ponuđač odabran Fiat, prvenstveno jer je za kompletnu ponudu koristio isti motor. Prvi licencni ugovor potpisan je 12. avgusta 1954. i predviđao je proizvodnju kamiona 615, Kampanjole AR 51, unapređnu u AR 55, automobila 1400 i 1900 i traktora točkaša i guseničara.

Mašinski inženjer Prvoslav Raković (1914 – 2003) dolazi u ZCZ u aprilu 1955, kao zamenik generalnog direktora pukovnika Voje Radića, koji ubrzo napušta Kragujevac, dok Raković postaje generalni direktor, sa zadatkom da održi dotadašnju proizvodnju oružja, koja je već počela da se seli u ostale delove Jugoslavije i, prvenstveno, da razvije veliku i serijsku poizvodnju automobila.

Protivnike ovog zahtevnog  zadatka imao je na sve strane, čak i ideološke- od ljudi koji su smatrali da je  automobil buržoaska tekovina.

Raković i saradnici shvataju da prvi ugovor sa Fiatom iz 1954. godine ne može biti osnova za dalji razvoj. Siromašnom domaćem tržištu odgovarali su manji automobili od ranije ugovorenih, a ni jedna montaža, bez osvajanja proizvodnje delova, ne obezbeđuje održivi razvoj bilo koje industrije. Radi proširenja baze školovanih stručnjaka Raković je bio inicijator osnivanja  Mašinskog fakulteta  u Kragujevcu. Već juna 1956. godine novi direktor obezbeđuje ugovor sa Fiatom o projektovanju nove fabrike, a septembra iste godine proširuje se prvobitni ugovor, čime „Zastava” dobija pravo proizvodnje i prodaje modela 600 i 1100. Zastava 600 ili „Fića” bio je dostupan prosečnom jugoslovenskom građaninu. Pojava „Fiće”,  ikone, čija je popularnost opstala do današnjih dana, značila je početak ubrzane motorizacije Jugoslavije.

Karoserijske verzije

Serijska proizvodnja je počela 16. novembra 1971. i trajala je do 21. novembra 2008. za koje vreme je proizvedeno 1.045.458. komada, uz 228.274. komada modela 128. Zastava 101 proizvodila se sa petoro i troje vrata (model Mediteran) i kao pikap sa dvoja vrata- ,,Zastava 101T” koja se proizvodila u Somboru.

Prodavao se, osim kod nas, i u Bugarskoj, Poljskoj (Zastava 1100p), Francuskoj, Velikoj Britaniji sa desnim upravljačem i ti modeli nosili su oznake Z 311, 511, 313 i 513, iz razloga što je Pežo zaštitio trocifrenu oznaku sa nulom u sredini. Inače, modifikovane oznake sa neka inostrana tržišta koncipirane su tako da sugerišu broj vrata i zapreminu motora. Inače, Zastava 101 se prodavala i u Kolumbiji, kao i u Egiptu, gde se sklapala po licenci, od komponenti proizvedenih u Jugoslaviji.

Sredinom osamdesetih godina sva Zastavina vozila menjaju komercijalni naziv u Yugo, te tako Zastava postaje ,,Yugo Skala”, uz odgovarajuće oznake za snagu motora i nivo opreme. Prvi modeli imali su okrugle farove, skoro iste kao i original 128, kasnije su ugrađivani četvrtasti, kao i na unapređenom 128. Branici su prvo bili metalni, sa po dva gumena odbojnika, kasnije povećani, pa zamenjeni plastičnim. Pokazivači pravca napred su sa krila prešli na branike, metalni retrovizori su postali plastični, kasnije sa mogućnošću regulacije iz kola, pri čemu su nestali leptiri sa prednjih prozora. Što se tiče kokpita, instrument tabla je pratila rešenje iz modela 128 i po toj mustri su rađeni obrtomer, nasloni za glavu napred, kasnije i pozadi, grejanje zadnjeg stakla, aluminijumske felne (Special), lajsne sa strane, stakla u zelenoj boji (Mediteran), menjanje dezena presvlaka sedišta i sl.

Dubok trag u auto-sportu

Kao i njegov italijanski rođak- model 128 i Z 101 se odmah uključuje u auto-sport. Pri tome je italijanski tjuner Trivelato bio najaktivniji. Već 1971, na trku Letnje lige, vlasnik firme je dovezao novi Fijat 128 u početnoj fazi sređivanja, bez rol-bara, a 1972. na trku Letnje lige došao je i evropski majstor Walter Dona, sa Fijatom 128 Coupe 1300 Trivelato i dominirao u klasi , ali i pokazao mogućnosti motora 128. Zastava je odmah formirala svoj reli tim, za čije motore je bio zadužen upravo  Trivelato, a vozili su najbolji vozači bivše Jugoslavije, Mladen Gluhak, Branko Nađ, Drago Zonta, kasnije i Jovica Paliković auto u klasi 1300 za 1974, a kao prototip urađena je Zastava 101 1600 za 1975.

Formirana je i nova Nacionalna klasa do 1.150 ccm, a Zastave 101 su se vozile i u  Grupi 2 u klasama do 1.150 i 1300 ccm, osim Palikovića koji je vozio i u klasi do 1.600 ccm. Z 101 su na trkama i relijima u nekom periodu vozili gotovo svi naši poznati vozači. Na „ADAC Tour d' Europe 1973.” vozili su ga Jovica Paliković i Branko Bata Nađ, u jednom autu, i Branimir Perić Džo i Miljenko Carevac u drugom autu. Posle 14.000 km oba serijska vozila su završila reli, a prva posada je bila i pobednik u svojoj klasi do 1.300 ccm.

Sve u svemu, Zastava 101 je bila izuzetan inženjerski poduhvat u koji su bili uključeni proizvođači opreme i delova iz cele Jugoslavije, pravi jugoslovenski automobil. Kao i cela zemlja, imao je određenih problema, pre svega u pogledu kvaliteta, više kod limarije i farbanja, a manje po pitanju motora i menjača. Nema sumnje da je ovaj automobil obeležio čitavo jedno razdoblje i usadio pregršt lepih uspomena kod mnogih generacija.

NA METI KOLEKCIONARA

Zastave 101 redovno učestvuju na skupovima starovremenskih vozila po celoj Srbiji. Medjutim, sve je manje primeraka koji su u dobrom stanju, posebno onih iz prvih serija sa metalnim branicima. Vreme čijni svoje, a kako godine prolaze "kečevi" postaju sve interesantniji za kolekcionare. Ne samo kod nas, nego i u inostranstvu, a najvise u državama gde ima dijaspore, Švajcarkoj i Nemačkoj.  Interesantno da svoje klubove imaju i Poljaci, kod kojih se model iz Kragujecva prodavao pod oznakom 1100 p.

MOTORIZACIJA

U Zastave 101 ugrađivani su motori proizvedeni u  „21. maju” u Rakovici, kao i oni iz Fijatovih pogona u Italiji i Argentini. Reč je o benzinskim agregatima zapremine 1.116 ccm, snage 55 i 64 KS (Z 101 Super – dupli karburator, oštrija bregasta i 4-2-1 auspuh), zapremine 1.290 ccm i 65 ks i 73 (Zastava 101 Special – dupli karburator, oštrija bregasta i 4-2-1 auspuh) i 1.301 ccm i 64 ks (ugrađivan u model Ritmo). Menjač (sinhronizacija Porše, potom BorgWarner) kasnije je dobio još jedan stepen prenosa, disk kočnice su dobile veći prečnik diska i servo uređaj, a motor- elektronsko paljenje. Pri kraju proizvodnje ugrađivani su i Pežoovi motori zapremine 1,1 i 1,6 l.