Šta nakon udesa

Veliki broj vozača nije upoznat sa svim pravilima, koja određuje Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, a tiču se ponašanja i dužnosti učesnika u saobraćaju u slučaju nastale nezgode. Ko nema pravo na naknadu štete i kada se gube prava iz osiguranja?

Kao društveno odgovoran privredni subjekt i jedna od vodećih osiguravajućih kuća, AMS Osiguranje u ovoj rubrici nastoji da ukaže na najbitnije stvari koje većina vozača ne poznaje u dovoljnoj meri, a koje mogu da izazovu određene pravne posledice po učesnike saobraćajnih nezgoda. Ukoliko se nađemo u saobraćajnoj nezgodi, veoma je važno da u trenutku postupimo smireno, ispravno i u skladu sa zakonom i etikom.

Kako postupiti kada je veća saobraćajna nezgoda?

Vozač, odnosno drugi učesnik saobraćajne nezgode u kojoj je neko lice zadobilo telesne povrede, odnosno poginulo, ili je nastala velika materijalna šteta, dužan je da zaustavi vozilo i isključi motor, kako bi se smanjio rizik od nastanka požara ili eksplozije. Nakon toga treba da uključi sve pokazivače pravca, postavi sigurnosni trougao na bezbednom rastojanju od mesta nezgode (propisana udaljenost je minimum 50 m na putu van naselja, odnosno 10 m u naselju) kako bi na najbrži i najbolji način obavestio ostale vozače o postojanju opasnosti na putu. Lice koje postavlja sigurnosni trougao treba to da učini sa velikom opreznošću, krećući se uz ivicu kolovoza, kako ne bi ugrozilo svoju bezbednost i u obavezi je da na sebi ima svetloodbojni prsluk.

Obavezno obucite svetloodbojni prsluk i postavite sigurnosni trougao na propisanoj udaljenosti, a to je minimum 50 m na putu van naselja, odnosno 10 m u naselju

Nakon toga treba obavestiti policiju i/ili službu hitne pomoći, a takođe je potrebno upozoriti sva lica da se sklone sa kolovoza, da se ne bi izlagala riziku i da ne bi uništavala tragove nezgode. Ukoliko ste u mogućnosti, vodite računa da svojim postupcima ne ugrožavate bezbednost saobraćaja i da obezbedite tragove i predmete nezgode.

Učesnici saobraćajne nezgode dužni su da ostanu na licu mesta do dolaska policije i završetka uviđaja. Izuzetno, mogu se udaljiti ako im je neophodna hitna medicinska pomoć ili radi prevoženja povređenog do najbliže zdravstvene ustanove, uz obavezu da se vrate čim su u mogućnosti. Potrebno je i ukazati prvu pomoć povređenima u skladu sa svojim znanjima, sposobnostima i mogućnostima, te preduzeti sve mere zaštite koje su u njegovoj moći da se spreči nastajanje novih i uvećanje postojećih posledica.

Sigurnosni trougao se postavlja na propisanoj udaljenosti, a to je minimum 50 m na putu van naselja, odnosno 10 m u naselju

Šta kada nastane manja materijalna šteta?

U situacijama kada nastane samo manja materijalna šteta, vozač je dužan da upozori ostale učesnike u saobraćaju o postojanju vozila i drugih prepreka na putu, ukoliko ih sam ne može ukloniti. Ako oštećeno vozilo onemogućava, otežava ili ugrožava odvijanje saobraćaja, odnosno ako preti opasnost od nove saobraćajne nezgode, vozač je dužan da ukloni vozilo i druge predmete sa kolovoza, kao i da upozori sva lica da se sklone sa kolovoza da ne bi ometala saobraćaj.

Nikako samovoljno ne napuštajte mesto saobraćajne nezgode dok ne dođe policija i napravi policijski zapisnik ili dok ne popunite Evropski izveštaj o nastanku saobraćajne nezgode

Obavezno je popunjavanje Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi, u slučaju kada ovlašćeno lice ne vrši uviđaj saobraćajne nezgode. Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, svi vozači motornih vozila, vlasnici polisa osiguranja od autoodgovornosti, obavezni su da u vozilu imaju primerak Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi, koji se dobija uz registraciju vozila, i da ga pokažu na zahtev ovlašćenog službenog lica. To je standardan obrazac koji se koristi na teritoriji čitave Evrope i validan je umesto policijskog izveštaja u slučaju manjih materijalnih šteta u saobraćajnim nezgodama gde nema povređenih lica, a gde su se učesnici saglasili (dogovorili) o odgovornosti za nastanak nezgode. Potrebno je pročitati pravilno sve ono što piše na Evropskom izveštaju, a naročito treba obratiti pažnju na rečenicu koja se nalazi na sredini prednje strane, koja kaže da „obavezan potpis oba vozača ne predstavlja priznavanje odgovornosti, već jedino utvrđivanje identiteta i okolnosti koje služe bržem regulisanju štete”. Ovo u praksi znači da nije dovoljno samo da svi učesnici u saobraćajnoj nezgodi potpišu Evropski izveštaj, već je neophodno da se sa svojim vozilima pojave kod osiguravača koji treba da isplati štetu. Savetuje se da iskoristite kameru na svom mobilnom telefonu i uz Evropski izveštaj priložite što više detalja. Pored fotografisanja mesta nesreće, dobro je imati snimke na kojima će se jasno videti registarski brojevi automobila i mesto nesreće. Snimak vam se ne može uzeti kao dokaz, ali može pomoći. Iskoristite mogućnost i potrudite se da u Evropskom izveštaju skica bude što jasnija.

Kod manjih šteta, preporučuje se da odmah nakon potpisivanja izveštaja krenete sa osobom koja je priznala krivicu u njegovu osiguravajuću kuću i tamo potpišete dodatnu dokumentaciju. Ukoliko ne možete da postignete dogovor, pozovite Policiju

Ukoliko niste u prilici da sa drugom stranom odmah odete kod osiguravača ili sumnjate da će se onaj drugi odazvati vašem pozivu da se zajedno pojavite kod osiguravača, ne preostaje vam ništa drugo nego da zovete policiju da izvrši uviđaj. U tom slučaju ostavite mesto udesa netaknuto i sačekajte policiju. Nakon dolaska, policijski službenici će vam predložiti da još jednom razmislite o dogovoru, jer je to brže i bezbolnije rešenje. Ako i dalje druga strana ne želi da pristane na dogovor, policija će uraditi zapisnik, uzeće izjave i proveriće da li imate alkohola u krvi.

Naravno, u obavezi ste da ostavite podatke, o sebi i vozilu, vozaču oštećenog vozila ili držaocu druge oštećene stvari u nezgodi, odnosno policiji. Ukoliko učesnik u saobraćajnoj nezgodi, u kojoj je nastala samo manja materijalna šteta na drugom vozilu, zbog odsutnosti vozača drugog vozila nije u mogućnosti da pruži lične podatke i podatke o osiguranju vozila, dužan je da o toj nezgodi obavesti nadležni organ unutrašnjih poslova i da dostavi svoje lične podatke i podatke o oštećenom vozilu.

Odlazak u osiguravajuću kuću

Sa popunjenim i potpisanim Evropskim izveštajem ili policijskim zapisnikom odlazi se u osiguravajuću kuću u kojoj je osiguran automobil kojim je izazvan udes. U osiguravajućem društvu podnosite zvaničan zahtev za naknadu štete. Nakon toga, službenik osiguravajuće kuće treba da snimi štetu i zabeleži šta je sve oštećeno, a zatim se pravi procena visine odštete. Tada imate mogućnost dogovora sa osiguravajućom kućom oko dve varijante isplate odštete. Jedna je isplata štete po obračunu, u skladu sa zapisnikom koji je sačinio ovlašćeni procenitelj, i druga je da se u dogovoru sa osiguravajućom kućom vozilo uputi u servis na popravku, a osiguravajuća kuća isplati štetu servisu po dobijenom računu. Račun servisa mora da bude u skladu sa zapisnikom o oštećenju koji je sačinio ovlašćeni procenitelj. Osiguravač će platiti samo štetu nastalu u štetnom događaju. Zakonski rok za isplatu štete do 500 evra je osam dana od datuma kompletiranja dokumentacije, a preko 500 evra 14 dana. U AMS Osiguranju uvek nastoje da ispune ugovorne obaveze i pre isteka pomenutog roka.

KADA SE GUBE PRAVA IZ OSIGURANJA

Osigurano lice gubi prava iz osiguranja u sledećim slučajevima:

• ako vozač nije koristio motorno vozilo u skladu sa njegovom namenom;
• ako vozač nije imao vozačku dozvolu za upravljanje motornim vozilom određene kategorije, osim ako je vozilom upravljalo lice koje je kandidat za vozača za vreme obuke za upravljanje vozilom, uz poštovanje propisa kojima je ta obuka regulisana;
• ako je vozaču oduzeta vozačka dozvola ili je isključen iz saobraćaja ili mu je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom, odnosno zaštitna mera zabrane upotrebe inostrane vozačke dozvole na teritoriji Republike Srbije;
• ako je vozač upravljao motornim vozilom pod uticajem alkohola iznad dozvoljene granice, opojnih droga, odnosno zabranjenih lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci.

KO NEMA PRAVA NA NAKNADU ŠTETE

Pravo na naknadu štete, po osnovu osiguranja od autoodgovornosti, nema:

vlasnik motornog vozila čijom je upotrebom pričinjena šteta, za štete na stvarima;

• vozač motornog vozila čijom je upotrebom pričinjena šteta;
• lice koje je svojevoljno ušlo u motorno vozilo čijom mu je upotrebom pričinjena šteta, a koje je znalo da je to vozilo protivpravno oduzeto;
• lice koje je štetu pretrpelo:

1. upotrebom motornog vozila za vreme zvanično odobrenih auto-moto i karting takmičenja i delova tih takmičenja na zatvorenim stazama, na kojima je cilj postizanje maksimalne brzine, kao i na probama (treningu) za ta takmičenja;
2. usled dejstva nuklearne energije tokom prevoza nuklearnog materijala, odnosno usled dejstva opasnog tereta tokom njegovog transporta;
3. usled vojnih operacija, vojnih manevara, pobuna ili terorističkih akcija, ako postoji uzročna veza između tih dejstava i nastale štete.