Ekologija i ekonomija

Možda Srbija ne spada u red država gde je elektromobilnost na visokom nivou, ali se može pohvaliti da se u Beogradu već deseti put održava jedna od najstručnijih konferencija na ovu temu. Tako je bilo i ove jeseni 15. i 16. novembra kada se više od 130 zvanica okupilo na novom skupu posvećenom vožnji na struju. Već pre početka simpozijuma bilo je jasno da će ovo biti jedan od najstručnijih skupova na polju e-mobilnosti u regionu, a garanciju za to predstavljao je impresivan spisak gostujućih i domaćih predavača.

Simpozijum su zajedno organizovali „Emobility” iz Slovenije i srpsko udruženje „Vozim na struju”. Među stručnjacima iz Evrope bili su prisutni i predsednik Evropskog udruženja za e-mobilnost „AVERE”, Maćej Mazura iz Poljske, i potpredsednik Baert de Brej iz Holandije. O značaju skupa govori i činjenica da su ga otvorila tri ambasadora koja su značajno doprinela uspehu simpozijuma: Anka Konrad, nemačka ambasadorka, poljski ambasador Rafal Perl i slovenački ambasador Damjan Bergant. Učesnicima se potom obratio Milan Milojević, pomoćnik direktora i načelnik sektora za vozila Agencije za bezbednost saobraćaja Srbije. U ime Udruženja uvoznika automobila, motocikala i originalnih rezervnih delova, govorio je generalni sekretar udruženja Boris Ćorović, koji je pružio i zanimljive podatke o broju električnih automobila i stanju infrastrukture. Nakon domaćih uvodnih govora, Maciej Mazur je predstavio rad Evropskog udruženja „AVERE” i poljskog „PSPA”. Obe organizacije imaju mnogo članova i veoma značajan udeo u BDP-u, kako u Poljskoj tako i u Evropi.

Mercedes EQS i MG4 samo su neki od novih modela koji sa jednim punjenjem baterija mogu da pređu više od 450 km

Holandski recept za jeftiniju vožnju

Pored brojnih predavanja nama se posebno dopalo izlaganje gospodina Baerta de Breja. Ovaj šarmantni Holanđanin je jedan od najvećih svetskih stručnjaka za punionu infrastrukturu za električna vozila u vezi sa mrežom. Holandija se već 2009. godine pod njegovim vođstvom ozbiljno posvetila izgradnji mreže za punjenje automobila i sada je zemlja sa najbolje organizovanim punjenjem električnih automobila na javnim stanicama (i za jednosmernu DC i naizmeničnu struju AC) na svetu. I ne samo to, već su dali i neka zanimljiva rešenja u vezi sa takozvanim „pametnim punjenjem”.

– Takozvano „pametno punjenje” je stvar uz pomoć koje pokušavamo ili pokušavate da kontrolišete vreme i brzinu punjenja. Zamislimo da je električno vozilo parkirano u proseku 22 časa dnevno. Moja kompanija, koja je velika kompanija u Holandiji, bila bi u velikom problemu kada bi svi punili vozila u isto vreme, u pet sati posle podne kada se vrate kućama ili u devet sati ujutro kada su na poslu. Međutim, s „pametnim punjenjem” možete to ravnomerno rasporediti tokom dana. Dobra stvar za vozače električnih vozila je što mogu da odaberu najpovoljnije periode u toku dana, na primer leti kada je veoma sunčano, jer tada cena ide dole, bar je tako u Holandiji, jer imamo veliki broj solarnih parkova, ili kada je olujno vreme kada duvaju snažni vetrovi. Vozači elektromobila takođe mogu da profitiraju na tome tako što će odabrati najjeftinije sate tokom dana, smanjujući troškove vezane za električna vozila, ističe De Brej.

U Holandiji, napominje De Brej, rade na tehnici koja omogućava takozvano dvosmerno punjenje, odnosno od vozila ka mreži. Dakle, samo treba da uskladištite energiju u vaše vozilo i praznite ga kada je cena visoka, što znači da možete da zaradite nešto novca na konto jeftine energije kojom ste napunili bateriju, recimo tokom sunčanog dana, ili možete da napajate vaše domaćinstvo tokom noći kada nema sunca. Kao šlag na tortu, De Brej je nagovestio da se razmišlja o elektromobilnosti i na drugim poljima, pa tako nije daleko dan kada će rekama ploviti flote brodova koje pokreću elektromotori.

Poštari sve više voze na struju

Alan Van Muinster došao je iz kompanije Cenntro. Sa decenijama iskustva kako u logističkim uslugama tako i u auto-industriji, sasvim je razumljivo da puno zna o dostavi. Ako su do sada električna vozila za dostavu bila retkost, to više nije slučaj, a čuli smo i jedan dobar primer i on je vezan za Srbiju. Naime, sve više kompanija, poput Pošte Srbije, svoju flotu dostavnih vozila počinje da prebacuje na električnu platformu. Pored Novog Sada, gde je već stiglo 31 vozilo Logistar 200 VAN, iste modele dobiće i pošte u najvećim gradovima u zemlji.

Lako kinesko dostavno vozilo Cenntro Logistar 200 VAN je stiglo na naše tržište i već je deo flote JP „Pošta Srbije”

Vozače koji razmišljaju o kupovini električnih automobila, pored subvencije koju daje država, posebno će ohrabriti informacija da su banke veoma naklonjene odobravanju kredita za ekološke projekte. Čak postoje i razmišljanja da kamatne stope za ove kredite budu i nešto niže od klasičnih auto-kredita za kupovinu vozila sa SUS motorima. Naravno, ne bi bilo zgoreg da se pored finansijskih podsticaja uvedu i neki nefinansijski po ugledu na neke zemlje EU, gde je recimo dozvoljena vožnja žutom trakom, a korisnici električnih vozila mogu računati na razne olakšice po pitanju režima parkiranja.

Opšti zaključak konferencije je da Srbija ima potencijal za razvoj elektromobilnosti, ali je potrebna aktivnija uloga države kao i rad na povećanju svesti kod vozača, jer vožnja na struju ne čuva samo kvalitet vazduha već i debljinu novčanika.

Po savet kod stručnjaka

Među brojnim izlagačima na konferenciji zapaženu prezentaciju je imao i Milan Lončar iz Centra za motorna vozila AMSS-a, koji je ukazao na vek trajanja, ali i cenu zamene baterija

Milan Lončar iz AMSS Centar za motorna vozila u ovoj fazi razvoja elektromobilnosti kod nas ima zadatak da buduće korisnike upozna sa svim prednostima vožnje na struju i otkloni mnoge zablude vezane za bezbednost korišćenja

Još 2012. godine Centar za motorna vozila je u polje svog rada uveo elektromobilnost. Cilj je bio da tu novu tehnologiju približimo budućim korisnicima i otklonimo mnoge sumnje koje su postojale u vezi sa vožnjom na struju. Napravili smo paralelu sa našom borbom koju smo u prošlosti vodili za veći udeo vozila koja koriste tečni naftni gas. Počeli smo skromno, da bismo u jednom trenutku imali 500.000 vozila na TNG, odnosno svaki četvrti automobil je imao uređaj za gas.

Rezultat je i to da danas na svakoj ozbiljnoj pumpi imamo i uređaj za točenje auto-gasa. Danas kada pričamo o električnim vozilima pokušavamo da napravimo istu paralelu, ne u pogledu tehnologije, jer je ona drugačija, već više vezano za infrastrukturu, a posebno u vezi sa predrasudama koje su još uvek velike. Tome doprinose i bombastični naslovi u smislu „zapalio se električni automobil – izgorela je i kuća” i tako dalje. Mi u CMV-u imamo za sada samo reči hvale kada je reč o e-mobilnosti, napominje Lončar.

Kada je reč o uvozu polovnih električnih vozila mi iz CMV-a savetujemo ljudima koji žele da kupe polovni električni automobil da se dobro informišu o tom modelu vozila, kako je korišćeno, koliko je staro, pre svega zbog kapaciteta baterije. Proizvođači kažu da je vek baterije 8–10 godina, prodavci taj period produžavaju za još nekoliko godina, tako da tu moramo da budemo sigurni kako i šta kupujemo.

– Zamena baterije može da košta i do 20.000 evra, tako da to onda nije dobra kupovina. Mi obavljamo pregled tih vozila i on se sastoji od vizuelnog pregleda, pregleda dokumentacije koja stiže uz vozilo i obavezne kontrole visokonaponskih komponenti baterije i kablova. Osim toga, i oni koji tek žele da kupe električni automobil mogu da nam se obrate i dobiće savet na šta bi sve trebalo da obrate pažnju –zaključuje Milan Lončar.

Ključ u razvoju infrastrukture

Postojeće korisnike, a možda još više potencijalne kupce električnih vozila, u ovom trenutku najviše interesuje hoće li razvoj infrastrukture ispratiti porast broja električnih vozila na našim putevima. Odgovor na to pitanje dali su predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Oni su najavili da će na auto-putevima u Srbiji biti postavljeno između 80 i 320 punjača za električne automobile od kojih će svaki imati po dva mesta za punjenje. Za buduće „zelene stanice”, kako su ih nazvali, namenjeno je 16 lokacija duž glavnih auto-puteva, a reč je uglavnom o velikim parkinzima koji trenutno sem hlada i kanti za smeće ne pružaju druge sadržaje vozačima.