Kako do homologacije?

Na Balkanu, pa samim tim i u Srbiji, skoro da nema vozača koji nije barem u jednom trenutku sanjao svoj “američki san”. Ovde nije reč o dobro plaćenom poslu ili peščanim plažama Floride i Havaja, već o uvozu polovnih automobila sa tog kontinenta. Godinama unazad obasipaju nas informacijama da su polovni četvorotočkaši u SAD toliko jeftiniji nego na evropskom tržištu, da koštaju skoro kao malo veća kupovina u supermarketu. Doduše, činjenica je da su tamo polovnjaci oko 30 odsto jeftiniji od istih modela koji se prodaju u Evropi, ali da biste do njih i došli i nešto uštedeli, nije nimalo lak ni jednostavan put. Od 30. septembra ukinuta je rampa koja se zvala propisi jer je na snagu stupio Pravilnik o uvozu polovnih vozila iz Amerike. Znači sada crno na belo imamo potvrdu da je to legalno i moguće izvesti, naravno uz određene uslove. Baš tu leži „kvaka 22”.

Samo za ograničene kategorije

Kako su iz Agencije za bezbednost saobraćaja izjavili, novi Pravilnik se odnosi na slobodan uvoz polovnjaka iz kategorija M1 i N1, dakle putnička i laka komercijalna vozila. Dobro, pomisliće mnogi, pa nas automobili i interesuju najviše, dakle „no problem”. Iz ABS takođe dodaju da su novi propisi i sam sistem uvoza slični onom koji se primenjuje u EU, a tiče se homologacije vozila. Glavni cilj je da uvezeni polovnjaci najpre moraju biti bezbedni a to podrazumeva da imaju dokaze da su „upodobljeni i da ispunjavaju uslove iz našeg Pravilnika o ispitivanju vozila”. Jednostavnije rečeno, polovnjaci koji se uvoze moraju imati dokaz da su homologovani pojedinačni delovi i kompletno vozilo, a taj dokaz je dužan da pribavi onaj ko vozilo uvozi. Obzirom na to da ovde nije reč o već uhodanoj proceduri kako kada kupujete polovnjak iz Evrope na placu, i sam put je drugačiji.

-Vlasnik koji želi da uveze automobil iz SAD najpre se obraća ovlašćenoj laboratoriji, na primer AMSS CMV-u. Kolege nam šalju dokumentaciju koju poseduju od saobraćajne dozvole do drugih papira i sačinjavaju zapisnik o takozvanom preliminarnom pregledu. Tu dokumentaciju mi šaljemo u Nemačku na dalju proveru sa proizvođačem, i ako je sve u redu, dobijamo potvrdu u roku od nedelju do deset dana. Kako će uglavnom biti reč o uvozu vozila sa takozvanim „kalifornijskim standardom” koji je u okvirima evropskih propisa, to je najbrže procedura. Sama potvrda košta 36.000 dinara. Ako je reč o nekom drugom vozilu procedura traje nešto duže, pa je samim tim i potvrda skuplja i može koštati do 69.600 dinara – kaže Marko Spasojević iz DEKRE.

Potvrdu DEKRA šalje ovlašćenoj laboratoriji na dalje usaglašavanje, jer ova potvrda je samo prvi korak i izdatak za budućeg vlasnika. Naime, američki standardi se donekle razlikuju od evropskih, a to znači da sada sledi konkretno usaglašavanje i prepravke na vozilu. To je drugi korak.

{{related-post-1}}

Koja vozila mogu da se uvezu?

Vozilo mora ispunjavati standarde izduvne emisije koji se primenjuju na evropska vozila ili ekvivalentne standarde. Standardi koji se primenjuju u SAD se smatraju ekvivalentnim u skladu sa pravilnikom. Za vozila sa drugih tržišta, ekvivalentni dokaz je isključivo ispitivanje sprovedeno od strane tehničke službe.

Od farova do odometra

Ako je vozilo pravljeno isključivo za američko odnsno tržište SAD i Kanade, pa makar se radilo o BMW-u, Mercedesu ili Poršeu, na njemu postoji čitav niz tehničkih razlika. Spisak je podugačak. Prvo što upada u oči i laiku jeste zadnja svetlosna grupa. Naime na vozilima iz SAD pokazivači pravca su crvene boje, a po našim standardima moraju biti narandžasti.

-Puka zamena sijalica ne dolazi u obzir jer tamošnje sijalice imaju tri a naše evropske dve niti. Dakle mora prepravka instalacija. Zatim je tu svetlo za maglu na zadnjoj strani koje mora imati prekidač i indikator na instrument tabli, a to drugim rečima znači prepravku i table i ugradnju svetla. Mnogi modeli iz SAD nemaju svetlo za vožnju unazad (rikverc svetlo) pa se i ono mora naknadno ugraditi. Na pojasevima moraju postojati oznake da su isti ispitani i odobreni (prihvata se FMVSS standard) – kaže Milan Lončar iz AMSS Centra za motorna vozila.

Ako ste pomislili da je tu kraj, prevarili ste se, jer i na staklima moraju postojati oznake koje definišu materijal od kojeg su ona napravljena. Prednje vetrobransko staklo mora biti laminirano, a bočna moraju biti od kaljenog materijala.

Vozilo mora posedovati poziciona svetla, pominje Lončar, a prednja svetla moraju biti desnousmerena asimetrična (u SAD su levousmerena). Brzinomer mora imati prikaz u kilometrima na čas (km/h), a ne u miljama (mp/h) što znači novu korekciju i pokazivača ali i odometra. I tu nije kraj. Oznaka VIN mora biti gravirana a neophodni su i oznaka i broj motora (čuvena stavka koja valjda još uvek važi samo u Srbiji).

Na kraju spiska su proizvođačka pločica ili nalepnica kao i nalepnica za kategoriju emisionih gasova. Kada dobijete zapisnik sa neophodnim prepravkama sledi novi korak. Da biste sve ovo ispravili i prepravili morate u ovlašćeni servis proizvođača. U ovom trenutku, niko vam ne može reći koliko će vas to koštati. Da će biti malo, sigurno neće.

‍

Kraj u ABS-u

Kada sve to obavite u servisu, ponovo se vraćate u laboratoriju gde će vam izdati potvrdu. Prvi inicijalni pregled, zapisnik o tome šta treba uskladiti i završni papir u AMSS CMV-u koštaju ukupno 96.000 dinara sa PDV-om. Na kraju, poslednji čin je izdavanje potvrde od strane ABS-a, a to košta samo 3.000 dinara što je prava sića naspram onoga što ste morali već da platite.

Kalkulacija troškova

Jasno je da troškove  „šipinga“ plaćate sami, jer vaš ljubimac ne može da prepliva okean. Prema sadašnjim cenama, transport „preko bare“ do Srbije će vam izbiti iz džepa oko 2.000 dolara. Nakon kupovine vozila i njegovog prebacivanja u zemlju, na red dolaze troškovi carine i PDV-a. Za sada je visina carine 12,5 odsto i (za električne 5%) i to treba dodati na cenu fakture koju prilažete. Na taj združeni zbir sledi još 20 odsto poreza. Znači, ako ste automobil platili 10.000 dolara i to priložili kao fakturu, za carinu morate izdvojiti još 1.250 dolara u dinarskoj protivvrednosti, plus još 2.250 dolara (u dinarima) na ime poreza. To je ukupno 13.500 dolara pre ulaska u samu proceduru homologacije. Doduše, postoji mogućnost i da se u nekoj bližoj zemlji domognete modela za američko tržište, a ukoliko je taj automobil registrovan negde u Evropi, onda će biti i mnogo manje posla oko dobijanja homologacije.