Koliko zaista troše električni automobili?

Većina vozača iz sopstvenog iskustva zna koliko troši benzinski ili dizel motor i koliki su troškovi eksploatacije. Kada su u pitanju električni automobili tu ipak ima određenih nepoznanica, jer mnogima još nedostaje osećaj koliko tačno struje „pojede” njihov električni automobil. A taj podatak nam otkriva da li određen električni motor može da se okarakterišekao ekonomičan ili će se, pak, njegova upotreba ispostaviti skupljom od uporedivog benzinskog ili dizel motora.

U direktnoj sprezi sa potrošnjom energije jeste putna autonomija, tj. domet – jedna od najproblematičnijih karakteristika električnih automobila. Radijus kretanja zavisi od kapaciteta baterije, ali i od količine energije koju troši elektromotor. Na kraju krajeva, kakva je korist od ogromne baterije u snažnom, velikom i teškom automobilu, ako se ona začas isprazni i mora da se puni mnogo duže od manje baterije u nekom ekonomičnom automobilu. Usvakom slučaju, ADAC preporučuje da se dobro preispitate koja veličina baterije vam je zaista potrebna prilikom korišćenja automobila.

‍

Razlike između proizvođača su velike

Potpuno je logično i očekivano da vozila većih gabarita iveće mase imaju tendenciju trošenja više električne energije od manjih i lakšihvozila. Ipak, ono što je iznenađujuće je to da razlike u potrošnji mogu bitiizuzetno velike. Najekonomičniji automobil na ovom Ecotestu, kompaktni HyundaiIoniq Elektro, ostvario je potrošnju od 16,3 kWh/100 km (prethodnik sa manjombaterijom: 14,7 kWh/100 km). Sa druge strane, veliki porodični kombi Citroëne-Spacetourer (identičan električnim modelima kao što su Opel Zafira Life, Peugeot Traveller i Toyota Proace Verso) najviše troši – 29,7 kWh na 100 kilometara (sa gubicima pri punjenju).

Sportski model Polestar 2 Dual sa 408 KS i pogonom na sva četiri točka pokazuje koliko se, uz određene modifikacije, može unaprediti efikasnost. Polestar 2 Dual je na prethodnim merenjima, u aprilu prošle godine,trošio čak 29,2 kWh (sa gubicima pri punjenju).

Ove godine, zahvaljujući fabričkim poboljšanjima, Polestar se pokazao znatno ekonomičnijim. Aktuelnimodel se zadovoljava sa 22,3 kWh/100 km. Još bolje se pokazao Polestar 2 Long Range Single Motor, koji je takođe podvrgnut Ecotestu. Ovaj model sa samo jednom pogonskom osovinom zabeležio je potrošnju od 18,5 kWh. Za razliku od njega, Audi e-tron 55 quattro, Jaguar i-Pace i Mercedes EQC, nisu baš efikasni i troše između 25,8 i 27,6 kWh/100 km.

‍

Gubici pri punjenju

Кada je u pitanju potrošnja struje, nije samo presudno tokoliko efikasno elektromotor koristi energiju, iako od toga zavisi domet. Prilikom punjenja postoje i određeni gubici, što znači da se troši više energije nego što baterija zapravo dobija. To bi bilo kao kada bi kod automobila sa SUS motorom prolili nekoliko litara goriva dok tankujete na benzinskoj stanici. To gorivo biste svakako morali da platite.

Dakle, ADAC izračunava gubitke pri punjenju električnih automobila. A kako se zapravo oni pune? Svi modeli se tokom testa povezuju na naizmeničnu struju (AC), i to preko kabla za punjenje vozila na istoj zidnoj kutiji od 22 kW, pod istim ambijentalnim uslovima (23 stepena Celzijusa), tako da vozila koriste maksimalnu snagu punjenja koju podržava ugrađeni punjač.

Rezultati ukazuju na to da gubici pri punjenju nekada uopštenisu zanemarljivi, naprotiv. Primera radi, da bi se napunila baterija od 100 kWh Teslinog Modela X 100 D, prema ADAC Ecotestu potrošićete čak 108,3 kWh. Stvari nisu ništa bolje ni za neke druge modele, među njima ima i jeftinijih, poput Renault Twinga Electric koji potroši 27,2 kWh za dopunu, ali i skupljih kao što je Jaguar i-Pace, koji potroši 100,8 kWh da dopuni bateriju od 90 kWh.

Velika baterija ili efikasan pogon?

Određeni automobili pokazuju da se dug domet ne postiže isključivo sa baterijama velikog kapaciteta, kakve, recimo, imaju Tesla i Porsche Taycan. Tome u prilog svedoče Hyundai Kona i Kia e-Niro. Oba „korejca” dolaze sa štedljivim motorima. Uprkos tome što ne poseduju impozantne rezerve energije, pokazali su da i sa baterijom od 64 kWh može da se stigne veoma daleko. I mali Renault Zoe ima pristojan radijus sa baterijom od 41 kWh, dok sa većom baterijom od 52 kWh može da prevali čak 335 kilometara bez zaustavljanja radi punjenja. Ipak, lider je veliki Mercedes EQS sa testnim dometom od 575 kilometara. Ovo veliko i luksuzno vozilo poseduje dobro upravljanje toplotom,pomažu mu i vrhunske aerodinamičke karakteristike, baš kao i „debela” baterija sa nešto manje od 108 kWh.

Prilikom punjenja postoje i gubici, što znači da se troši više energije nego što baterija zapravo dobija. Sa benzinskim motorom, to bi bilo kao da prolijete nekoliko litara dok punite. I dalje morate da platite za njih. Stoga ADAC izračunava gubitke pri punjenju

Da skromna potrošnja sama po sebi nije dovoljna za velikuputnu autonomiju vidi se iz primera koji daje Hyundai Ioniq. Ovaj model zbogrelativno male baterije gubi stečenu prednost u potrošnji i plasira se usredinu tabele, gde su testirani modeli klasifikovani prema dometu.

{{related-post-2}}

Međutim, jednu stvar moramo posebno da naglasimo, a to jeda  vrednosti potrošnje i rasponi dometaodređeni u standardizovanom ADAC Ecotest-u mogu da variraju pod drugimuslovima. Na primer, brzine iznad dozvoljenog limita na auto-putu, ali i nisketemperature, imaju značajne efekte koji mogu ozbiljno smanjiti domet.

Troškovi  

Stvarni troškovi tokom celog perioda održavanja ne mogu se,naravno, odrediti jednostavnim gledanjem na nabavnu cenu ili potrošnjuenergije. Isto važi i za električne automobile: nabavna cena, troškoviodržavanja, popravke, osiguranje i amortizacija moraju biti uključeni u ukupanbilans. Troškovi korisničkog servisa i održavanja manji su za električniautomobil nego za benzinski ili dizel motor. Ali, i pored aktuelnih subvencijaza električna vozila, ona su i dalje u startu dosta skuplja od automobila pokretanih motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.