Znate li u koja dva meseca tokom godine deca najviše stradaju u saobraćaju?

– Apelujemo na vozače da se uvek pridržavaju saobraćajnih propisa, pre svega da ne sedaju za volan pod dejstvom alkohola, da vode računa o brzini i da stalno budu na oprezu, a naročito u blizini škola i na saobraćajnicama gde se kreću deca. Isto tako i roditelji moraju prikladno da se ponašaju kada su u svojstvu pratioca dece na putu ka školi i nazad. Jedna od strateških aktivnosti Auto-moto saveza Srbije usmerena je upravo ka razvoju saobraćajne kulture, podizanju svesti i preventivnom delovanju u cilju povećanja bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, a posebno dece. Kroz tradicionalno takmičenje „Šta znaš o saobraćaju?”, svake godine se edukuje preko 300.000 đaka širom Srbije. Iskustvo nam govori da deca, kada su animirana na pravi način, brzo i lako usvajaju znanje, ali se isto lako ugledaju na svoje roditelje i najčešće slede njihov obrazac ponašanja, kaže Milan Nikolić, generalni sekretar AMSS.

Kao što osnovna životna pravila ponašanja i vaspitanje idu iz kuće, tako se i saobraćajna kultura mališana razvija uz roditelje. Dakle, roditelji su ti koji najpre treba da nauče svoju decu osnovnim pravilima ponašanja u saobraćaju i to će najefikasnije učiniti dajući im lični primer.

{{related-post-1}}

– Kada prelazite ulicu, to činite isključivo na pešačkom prelazu, dok je na semaforu uključeno zeleno svetlo za pešake i ako ste prethodno pogledali u oba smera i uverili se da možete preći na bezbedan način. Decu koja samostalno idu u školu trebalo bi sopstvenim primerom naučiti da nikada ne prelaze ulicu na crveno ili van pešačkog prelaza, da se kreću trotoarom ili levom ivicom kolovoza tamo gde trotoara nema. Takođe im treba ukazati na to da je korišćenje mobilnih telefona izuzetno opasno u situacijama kada prelaze ulicu ili se kreću kolovozom, jer im to odvraća pažnju i dovodi ih u poziciju da teže mogu prepoznati potencijalnu opasnost, poručuje Nikolić i dodaje da je uvek poželjno da deca budu obučena u svetlije boje ili odeću, odnosno obuću sa dodacima koji reflektuju svetlost, jer su tako uočljivija drugim učesnicima u saobraćaju. Pored toga, deci koja koriste trotinet ili bicikl trebalo bi obezbediti adekvatnu zaštitnu opremu – odgovarajuću kacigu i svetloodbojni prsluk.

POJAČANA KONTROLA U ZONAMA ŠKOLA

Iz Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije najavljeno je da će tokom septembra i oktobra maksimalan broj pripadnika ove službe biti angažovan u zonama škola, gde će regulisati saobraćaj i sankcionisati vozače koji kršenjem saobraćajnih propisa ugrožavaju bezbednost učenika.

Podaci Agencije za bezbednost saobraćaja ukazuju na to da u svojstvu pešaka i biciklista deca najčešće stradaju u večernjim i noćnim uslovima.

‍

– To se može tumačiti nedovoljnom uočljivošću dece kao pešaka i biciklista u uslovima smanjene vidljivosti. U toku godine, posebno se izdvajaju periodi na početku školske godine, odnosno završetku školske godine, kada deca kao pešaci, ali i kao biciklisti, najviše stradaju u saobraćajnim nezgodama, kaže Branko Stamatović, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.

Naš sagovornik navodi podatke da u Srbiji najveći broj dece u saobraćaju strada u svojstvu putnika (56% poginule dece) i objašnjava zbog čega su deca kao pešaci takođe povećano ugrožena kategorija – 29 procenata poginule dece u poslednje tri godine izgubilo je život u svojstvu pešaka.

– Dečja sposobnost opažanja, obrada informacija, motorika i znanje su u razvoju. Proces mišljenja kod dece mlađeg školskog uzrasta je vezan za konkretnu situaciju „sada i ovde” i ona nisu sposobna da unapred predvide opasnost. Sve do 10. godine razvoj vidnog polja nije još završen, pa je dečje vidno polje uže nego kod odraslih, što za posledicu ima manju sposobnost perifernog vida.

{{related-post-2}}

U tom uzrastu deca teže procenjuju udaljenost i brzinu vozila koje im se približava i duže oklevaju pre nego što odluče da zakorače na kolovoz, pri čemu se saobraćajna situacija može promeniti u odnosu na trenutak kada je dete donelo odluku da bezbedno pređe ulicu, objašnjava Stamatović.

Nošenje reflektujućeg prsluka čini da deca budu lakše uočljiva u uslovima smanjene vidljivosti

Zbog svega navedenog, jasno je zbog čega bi vozači trebalo da budu posebno oprezni i da se pridržavaju svih propisa u zonama škola, a posebno onih koji se odnose na ograničenje brzine i na obavezu propuštanja pešaka. Ne treba zanemariti ni aspekt nepropisnog parkiranja, naročito na pešačkom prelazu ili u njegovoj neposrednoj blizini, jer drugi vozači u takvim situacijama teže mogu primetiti decu koja nameravaju da pređu ulicu.

PAZI TI, PAZIM JA!

Kako bi se skrenula pažnja odraslim učesnicima u saobraćaju (vozačima, roditeljima i dr.) na probleme sa kojima se suočavaju deca u saobraćaju, Agencija za bezbednost saobraćaja je organizovala promociju saobraćaja u očima deteta pod sloganom „PAZI TI, PAZIM JA! ”.

{{related-post-3}}

Svi posetioci imali su priliku da obiđu postavku, čije su dimenzije svih elemenata (automobila i saobraćajne signalizacije) uvećane za 40% u odnosu na stvarne dimenzije, jer samo na taj način odrasli mogu da dožive saobraćaj na način kako ga vide deca. Tom prilikom, Pažljivko je pozdravio drugare i objasnio kako da savladaju osnovna pravila za bezbedno ponašanje u saobraćaju.

‍