Iz srbije s ljubavlju

Ko bi do juče mogao da pomisli da bi Srbija mogla da napravi sportski automobil koji bi mogao da stane „na crtu“ „zverima“ poput jednog Poršea 911 GT3 RS ili Meklarena 720S i sličnim legendarnim sportskim brendovima? Verujemo, malo ko. Ali takvo mišljenje nije delila grupa mladih inženjera iz AMSS Centra za motorna vozila.

Ne tako davno došli su na ideju da započnu ambiociozan i kompleksan poduhvat kakav je konstruisanje sportskog automobila. Od koristi im je bilo znanje stečeno na Mašinskom fakultetu, ali i vredno iskustvo iz studentskih dana, kada su napravili „ Formulu student“, pravi bolid, jednosed sa kojim su čak stigli i do međunarodnih takmičenja. Da bi uopšte došli na taj nivo, morali su najpre da „ispeku zanat“ i to ne samo u domenu projektovanja vozila, već i u pogledu pravljenja biznis planova, organizovanja brojnih testova koji su morali da se prođu, logistike i svega ostalog što nosi sa sobom jedan takav posao. I tako se rodio automobil pod imenom Rou...

Rou je u centru NAVAK proveo dobar deo svog „odrastanja“ i to je doprinelo da sa vremenom 1:22.7 na slik pneumaticima, bude u rangu sa Poršeom 911 GT3 RS i Meklarenom 720S

Prvi srpski sportski automobil dizajniran je i konstruisan u našoj zemlji, kao plod velike ambicije mladih inžinjera i razumevanja i podrške Centra za motorna vozila i AMSS. - Krenuli smo u ovaj projekat još 2016. godine, kaže inž. Trifun Miličević, jedan od kostruktora Roua. Da čitava priča bude interesantnija, u početku smo radili na svoju ruku tj. mimo radnog vremena. Kada smo odmakli sa projektovanjem, koje je uzgred trajalo godinu dana, rešili smo da predočimo bivšem direktoru Centra Milanu Božiću šta mi to radimo u slobodno vreme. Srećom, odmah smo naišli na njegovu podršku i dobili zeleno svetlo da sve što je do tada urađeno preraste na jedan daleko viši nivo, u zvaničan projekat AMSS Centra za motorna vozila, otkriva Miličević, i objašnjava dalje kako su se stvari odvijale.

Razvoj od skice do prototipa trajao je pet godina

- Trebalo je odrediti šta ćemo sve sami konstruisati, a koje ćemo elemente kupiti kao gotove delove. I svaki deo koji se pravio prvi put morao je da bude podvrgnut detaljnom ispitivanju, a to oduzima dosta vremena i sredstava. Projektovali smo šasiju, osmislili tehnologiju izrade, napravili smo sto i šablone za zavarivanje i sami smo zavarivali šasiju, kao i delove koji se na šasiju šrafe ili zavaruju, kaže Miličević. Danas, posle svega, sa ponosom možemo da konstatujemo da Rou, prvi srpski sportski automobil, dvosed predstavlja izuzetno dostignuće u svakom pogledu. Ali, put od jedne ovakve ideje do njene realizacije nije lak, niti kratak. Rađen je ručno, uz mnogo pažnje i ljubavi. A krajnji cilj je bio napraviti automobil beskompromisnih performansi, u formi otvorenog dvoseda kao što su recimo KTM X Bou i Ariel Atom.

-Za tako nešto bilo je potrebno ostvariti određene preduslove, kaže inž. Miličević. Najpre krutost šasije je od suštinskog značaja, a da smo bili na pravom putu potvrdilo je ispitivanje torzione krutosti na Mašinskom fakultetu. Simuliranjem relativno preciznog modela kako se šasija ponaša prilikom vožnje, uspeli smo da dobijemo približne rezultate onima koji su bili ranije simulirani u programskim paketima. Koristili smo model simulacije gde se zadnje glavčine fiksiraju, a prednje rotiraju oko ležaja na uzdužnoj osi. Primenom vertikalne sile na prednje glavčine dolazi do pomeranja i uvijanja šasije. Merenjem sile, rastojanja na kojoj ona deluje i ugla uvijanja pomoću inklinometra dobija se vrednost torzione krutosti šasije. Na kraju je postignut fantastičan rezultat od 3.200 Nm po stepenu ako se zna da je reč o vozilu sa otvorenom kabinom. Pored torzione krutosti prethodno stavljene merne trake pomogle su nam da odredimo sile naprezanja u kritičnim tačkama. Dobijene vrednosti su se razlikovale do 5 procenata u odnosu na simulirane i to nam je dalo dodatni podstrek u daljem radu.

Kada je zbog izuzetne složenosti projekta, a posebno njegove realizacije „na terenu“, to jest u procesu konstruisanja, bilo neophodno da se uključi još ljudstva, u pomoć su priskočile pojedine kolege koje su učestvovale u nastanku „Formule student“. Posebno se angažovala i ekipa stručnjaka za aerodinamiku, tehnolog koji je pomogao pri izradi oplata od plastike, kao i dizajner. Veliki izazov bio je da se pronađe idealan kompromis između dizajna i funkcije.

- Jako teško je bilo uskladiti umetničku, tj.dizajnersku i tehničku percepciju, jer dizajn i funkcija moraju biti što usklađeniji. Da smo kojim slučajem dizajn u potpunosti podredili funkciji, naš automobil bi ličio na Le Man prototip, što nije dolazilo u obzir, jer smo se od samog starta vodili time da napravimo nešto između sportskog modela i bolida za stazu, ekstremno brz automobil koji će biti interesantan kupcima baš zbog toga što mogu da ga voze i na stazi i na ulici, napominje inž. Miličević.

Pomoću programa koji pokazuje kritične tačke na mestima gde ima najvećih opterećenja šasijI, izmerene sile pokazale su tačnost od 5% u odnosu na programsku simulaciju

Osim šasije, ekipa inženjera CMV sama je isprojektovala i konstruisala sisteme upravljanja i oslanjanja. Doduše amortizeri jesu kupljeni, ali su vođice (ramena) ručno pravljene. Iz inostranstva su stigle i upravljačka jedinica, kočioni sistem Vilvud iz Amerike, a sve je pažljivo birano na osnovu temeljnih proračuna i prilagođeno od strane proizvođača na zahtev naručioca, u meri u kojoj je to moguće. Elektronika je rađena „in house“, s tim da je centralna jedinica stigla zajedno sa Fordovim motorom.

- Što se motora tiče izbor je pao na Ford Performans agregat sa ručnim šestostepenim menjačem, koji se ugrađuje u Fokus ST, zato što je to jedini motor koji može da se kupi nov, a da ima svoju upravljačku jedinicu i ne moramo mi da je pravimo. Kada već govorimo o elektronici, važno je napomenuti da smo automobil „oslobodili“ svih pomoćnih sistema. Nema ESP uređaja za elektronsku kontrolu stabilnosti, niti ABS-a, pa čak ni servo pojačivača. Imperativ nam je bio da automobil bude potpuno sirov i da se do tančina oseća na asfaltu - zato je i dobio ime Rou (Raw), objašnjava Miličević.

Inače, Ford Performans turbomotor je deklarisan na 280 KS i isporučuje se eksternim kupcima bez katalizatora, ali su ga konstruktori Roua dodali kako bi bile ispunjene norme u pogledu emisije gasova. To je malo smanjilo njegovu potentnost – izmerena snaga na točkovima iznosi 265 KS.

Na motoru je modifikovan samo još nisko pritisni usisni deo. Filter originalno smešten u donjem delu, kod Roua je premešten gore – između dva „hupa“ pošto nije bilo dovoljno mesta sa strane. Takođe su promenjena i creva za rashladni sistem, kao i sam interkuler, a sve to kako bi motor bio upakovan prema zamislima konstruktora – što bliže tlu.

Koncipiran po uzoru na KTM X Bou i Ariel Atom, Rou je otvoreni dvosed niskog težišta i maksimalno olakšan

Sa 265 „konja“ i masom od 810 kg, koja je raspoređena u odnosu 40% na prednju osovinu, 60% na zadnju, ovaj laki i čvrsti dvosed je dobar deo „odrastanja“ proveo na stazi NAVAK, uživajući veliku podršku osnivača i direktora Nacionalne vozačke akademije Mladena Alvirovića. U poodmakloj fazi razvoja kao test vozač se priključio i Andrej Kulundžić, naš automobilski as i trkač koji ima ogromno iskustvo na domaćoj i internacionalnoj sceni, a afirmaciju stekao je uspešnim nastupima u Porše Superkupu. - Radimo zajedno poslednjih nekoliko meseci i ovo je još jedan primer da sva merenja na papiru i svi proračuni u aerodinamičnom tunelu mogu da pokažu određena odstupanja na testu. Kada smo krenuli sa ispitivanjima automobil nije na stazi ispunjavao tražene vrednosti i kriterijume. Želja nam je bila da ga doteramo tako da krajnji kupac, čak i ako nema toliko iskustva sa sportskim automobilima, ipak može da ga vozi relativno lako. U međuvremenu je dosta toga urađeno na vešanju, kočnicama i na balansu automobila. Malo po malo i došli smo do jednog zaista visokog nivoa. Prethodna testiranja smo radili na serijskim gumama Mišelin Pilot Kup 2, a sada smo na slik pneumaticima dobili pravu sliku koliko ovaj automobil zaista može. Moram da pohvalim ceo tim koji je radio sve vreme „punim gasom “i ne samo da je prihvatao sve moje opservacije i sugestije šta bi trebalo promeniti nego ih je i veoma brzo sprovodio u delo, kaže za AM Reviju Andrej Kulundžić.

A vreme koje je Rou postigao u poslednjoj ovogodišnjoj iteraciji na stazi je prava senzacija i glasi 1 minut, 22 sekunde i sedam desetinki. To je u top pet najbržih vremena postignutih na stazi NAVAK, sa mnogo snažnijim i skupljim automobilima!

Ovaj podatak dolazi kao kruna svih napora konstruktora i ohrabrenje da privedu posao kraju, sve do dobijanja homologacije. Time bi se stekli uslovi da krene i prodaja, a naravno izrađivao bi se isključivo po narudžbini za poznate kupce.