Šta (ne)sme preko granice?

Imajući u vidu budžet prosečnog srpskog turiste, ono što će većinu doticati jesu propisi u vezi sa unosom hrane, pre svih u omiljenu nam Grčku. Pred našim turistima u proseku je putovanje od desetak sati, ali ima i onih koji će do mora autobusom, a to je i neki sat preko. Naravno da ima i destinacija do kojih nećete stići bez 12 do 14 sati putovanja (na primer ako iz Novog Sada krenete put Lefkade što je oko 1.100 kilometara). Logično, za tako dug put trebalo bi spremiti nešto za okrepljenje (ipak su manjina oni koji jednostavno stanu u prvi restoran, ručaju i nastave dalje), a to znači piće i hranu.

Na sajtu carine navedeno je da putnik sa sobom može da unese ili iznese hranu koja mu je potrebna tokom putovanja (sendviči, grickalice, voda, sokovi i sl.) u razumnoj količini, kao i da ponese nešto fabrički upakovane hrane za koju je očigledno da služi za njegove lične potrebe.

Šta je tačno fabrički upakovana hrana?

Fabrički upakovana hrana znači po neka konzerva ili kesica supe, ali nikako priručni frižider pun smrznutih punjenih paprika, sočnih šnicli ili domaćih kobasica i suvog mesa. Možda se radi o vrhunskim proizvodima domaće kuhinje, ali tako nešto nećete moći da unesete u Grčku, ali ni u bilo koju drugu zemlju EU. Isto važi za namirnice kao što su sveže meso, jogurt, viršle ili mleko.

Rampa za krompir?

S druge strane propisi koji važe u zemljama EU, a odnose se na putnike koji dolaze van tog područja, kažu da putnici smeju uneti do pet kilograma svežeg voća i povrća (osim krompira, ne znamo zašto). To ne znači pet kilograma paprika i pet kilograma luka i pet kilograma neprskanih kajsija, već ukupno pet kilograma namirnica. Osim toga, dozvoljeno je da za svoje potrebe prenesete do dva kilograma mleka u prahu za bebe, ili gotovu hranu za bebe.

{{related-post-1}}

Ovo isto važi i ako je reč o hrani za posebne potrebe (na primer ako je neko alergičan na gluten sme preneti određene proizvode koji su mu neophodni za bezglutensku ishranu). Bez posebnog ograničenja smete preneti i pirinač, makarone ili keks, vodu i sokove, dokle god je to u razumnim količinama za ličnu upotrebu, a ukupna vrednost robe ne prelazi 300 evra.

Oprezno sa akciznom robom

Na sajtu naše Uprave carina jasno piše da je „unos novca u Srbiju slobodan, ali prenos gotovine u iznosu većem od 10.000 evra (u dinarima ili bilo kojoj drugoj stranoj valuti) mora biti prijavljen”. Drugim rečima, ako na letovanje iz nekog razloga morate da nosite toliku količinu gotovine obavezni ste da to prijavite kako na ulazu, tako i na izlazu iz Srbije i da prilikom prijave popunite odgovarajući obrazac.

Osim što je neekonomično i nebezbedno, savet je da veću količinu novca za trošak ipak nosite uredno deponovan na platnoj kartici. Uz sve to, možete na računu imati koliko god deviza želite, nikome niste dužni da to prijavljujete. Isto važi i ako ulazite u Grčku ili drugu zemlju EU – sve preko 10.000 evra mora se evidentirati. Ko to ne učini može ostati bez keša ukoliko naleti na revnosnog carinika, pa vi posle dokazujte zašto legalan novac niste prijavili.

Ako u torbici imate lekove koji sadrže psihoaktivne kontrolisane supstance (na primer bensendin) nije zgoreg da kod sebe imate recept ili nalaz lekara da vam je taj lek potreban. Ovo pravilo važi i ako nosite lekove za decu, ukoliko je reč o količini koja prevazilazi 30 pojedinačnih doza.

Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova (mfa.gov.rs) piše da u Grčku i druge zemlje EU smete uneti 40 cigareta (dve paklice), 20 cigarilosa ili 50 grama duvana. Ovo važi za putnike koji su stariji od 17 godina. Ko ne može bez domaće rakije ni na odmoru sa sobom sme poneti litar ovog pića ili dve litre vina. Ni mililitar više, jer rizikujete da vam naplate akcizu ili oduzmu robu, što sigurno nije cilj.Kada je reč o nakitu i dragocenostima iz Uprave carina kažu da je najsigurnije da prijavite sve dragocenosti koje nosite sa sobom i poštedite sebe neprijatnosti i rizika da vam one budu privremeno ili trajno oduzete. To se odnosi kako na lični nakit koji nosite na sebi ili u prtljagu, tako i na zlato u obliku pločica, poluga i novčića. To baš pod uslovom da ni na plažu ne možete bez zlatnog lančića debljine prsta ili skupocenog sata.‍

{{related-post-2}}

Bez dažbina za robu do 100 evra

Ukoliko ste pazarili nešto vrednije od 100 evra, ali za sopstvenu upotrebu (kožna jakna ili bunda, laptop, kompjuter i sl.), a čija vrednost ne prelazi 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, takvu robu treba da prijavite i ona može biti ocarinjena na samom graničnom prelazu u tzv. „skraćenom postupku”.

U tom slučaju, na carinsku osnovicu (procenjenu vrednost robe) zaračunava se carina od deset odsto, plus 20 odsto PDV-a na iznos dobijen sabiranjem vrednosti robe i visine carine (jakna 300 evra + carina 30 + PDV 66 evra = 396 evra).