Još jedan podijum za kraj

Čuvenom trkom u Buzetu, nekada najpoznatijom stazom u bivšoj Jugoslaviji, uz one na Lovćenu i Vodnu, završena je sezona trkanja u Šampionatu Evrope na brdskim stazama. I ovoga puta među više od 200 učesnika našao se i naš adut, Milovan Vesnić, koji ovu stazu poznaje u odnosu na neke udaljenije staze tokom sezone, kao što su one u Španiji, Portugalu, Švajcarskoj i drugim zemljama. U brdima iza Jadranskog mora ostvaren je jedini postavljeni cilj pre polaska u Hrvatsku, a to je osvajanje jednog od prva tri mesta u Grupi 3. Fudbalska atmosfera na čuvenoj Komušćici, gde je 2012. godine titulu prvaka proslavio i Dušan Borković, a četiri godine kasnije i Nikola Miljković, kada je postao najmlađi prvak Evrope, prijala je i Vesniću, u trci gde je sve ranije bilo rešeno što se tiče konačnog poretka u sezoni:

„Trka u Buzetu je još jedno novo iskustvo, fantastična staza, sjajna borba sa konkurencijom i fenomenalna atmosfera za kraj sezone. Želim da prvo čestitam glavnim konkurentima, šampionu Igoru Stefanovskom i drugoplasiranom Antoniju Miljolu i svim vozačima koji su izgurali do kraja ovu napornu godinu” – rekao je u uvodu Vesnić. „Prešli smo gotovo 40.000 kilometara od Portugala do Poljske, uzduž i popreko preko cele Evrope, učili staze, namučili se sa automobilom koji nije bio baš spreman za ovakve izazove, ali naučili smo mnogo, stekli nove prijatelje i sezonu završili više nego uspešno. Prezadovoljan sam rezultatima. Treće mesto u ovakvoj konkurenciji je ogroman uspeh. Da smo imali više sredstava, a manje problema sa automobilom, ne bi preskočili dve trke u Češkoj i Italiji, pa bi možda i rezultat bio bolji. Malo ćemo odmoriti, imamo mnogo planova, a zima će začas proći. Cilj je da se 2024. vratimo još spremniji i iskusniji, a verujem i još uspešniji” – završava Vesnić.

JAKŠIĆ SE PONOVIO

Odmah posle osvajanja titule, Igor Stefanovski je prodao šampionski „hjundai i30”. Naš uvek rado viđen gost iz Severne Makedonije je na 10 trka zabeležio čak osam pobeda u tom automobilu, pa je prodaja bila ugovorena i pre kraja sezone. Novi vlasnik je Crnogorac Vasilije Jakšić, koji već ima značajno iskustvo trkanja na brdskim stazama. Jakšić će biti svakako jedan od glavnih rivala Vesniću u Grupi 3, dok će Stefanovski verovatno preći u Grupu 1 (ili eventualno dva), s nekim modelom Poršea ili čak Lamborginija. Gde god otišao, sigurni smo da će biti vrlo atraktivan i brz.

Poznat kao takmičar velikog iskustva, ovaj iskorak na evropska brda ipak je bio debitantski za Užičanina i njegov tim, zato je i ostvareni rezultat sasvim dobar, pošto je na osam voženih trka bio po tri puta drugi i treći u Grupi 3 Kategorije 1, uz još dva upisana četvrta mesta. Sve to je bilo dovoljno za treće mesto u konačnom plasmanu Grupe 3, koja je suštinski bila i najzanimljivija i najneizvesnija, o čemu svedoči i najveće interesovanje publike baš za te duele. U odnosu na novog šampiona, Makedonca Igora Stefanovskog, i ostale rivale, vozač u „audiju RS3 LMS” imao je još teži zadatak, jer se uporedo s učenjem staza trebalo i trkati za mesta na podijumu:

„Svake godine Šampionat Evrope na brdskim stazama je sve konkurentniji, a broj vozača koji se bore za sam vrh je sve veći. Očekivali smo možda da će biti za nijansu lakše, ali smo se prevarili. Svi su maksimalno tehnički spremni, mi smo tu „kaskali” za konkurencijom čekajući sve delove i prikupljajući fond da bismo ih uopšte nabavili. Veliki problem je bila nestašica adekvatnih guma, tokom sezone kupovali smo bilo šta od guma i bilo koju marku koja se pojavi uopšte na tržištu, bilo je tu i kvarova, pa smo zato i morali da propustimo trke u Češkoj i Italiji.

Negde nekada nisam ni ja možda bio na visini zadatka, jednostavno kada ima mnogo problema nekada i ne možeš da se skroz fokusiraš. Izgubiš tu i tamo neku desetinku, a u ovakvoj konkurenciji takav luksuz se ne sme priuštiti. Kada sve sagledam s ove tačke, ne mogu biti nezadovoljan, naprotiv! Bilo bi sve perfektno da sam možda zabeležio makar jednu pobedu, recimo uživao sam u Sloveniji, na Ilirskoj Bistrici, ali i tamo je Stefanovski bio za nijansu brži. Nama ostaje da se i kao tim, i ja kao pojedinac, sada dobro pripremimo za narednu sezonu, pošto ostajemo u istom takmičenju sa željom da pokušamo napad na titulu naredne sezone. Znamo da će konkurencija biti još jača, ali Bože moj, lepše je trkati se i biti i peti ako treba među ozbiljnom konkurencijom, nego vozikati se sam i osvajati bezvredne pehare” – jasan je Vesnić.

Za taj poduhvat neophodno je, pre svega, dodatno doraditi automobil u koji je već uloženo mnogo novca. Prema grubim proračunima, za kompletni remont i unapređenje pojedinih sklopova treba nekoliko desetina hiljda evra. Zato pre zime predstoje razgovori sa sponzorima, kako bi 2024. godinu Vesnić dočekao spreman sa svakog aspekta. U tom slučaju niko ne sumnja da će se užički as definitivno naći u borbi za titulu prvaka.

‍