Jedan od junaka zlatnog doba

Miodrag Miki Živanović, Beograđanin rođen 1946. godine, bio je ne samo vrhunski majstor volana, već i prekaljeni majstor pripremanja automobila. Počeo je da se takmiči 1968. vozeći porodičnog polovnog „fiću”, tzv „kontraša”. To je bila „zastava 750”, specifična po vratima koja su se otvarala na kontra stranu. U Nacionalnoj klasi, nastupao je kao član kluba Akademac.

– Do te godine granica Nacionalne klase bila je 800 „kubika”. Serijska „zastava 750” imala je motor zapremine 767 ccm, dok je na takozvanoj trećoj „specijali”, odnosno friziranju, kapacitet povećan 782 ccm. Prilikom pripreme mog prvog automobila za trke, dok je majstor radio generalnu motora na trećoj specijali, pažljivo sam gledao i učio, započinje priču za Auto Moto reviju Živanović.

Na samom početku karijere suvozač na reliju bio mu je Vladimir Gucić, drug iz klupe, uz napomenu da su se u to vreme pojedini takmičili bez suvozača, a niko nije imao „radar”. Vozili su 4. Aprilski i Sajamski reli, oba među-društvena, na drugom su bili 3. u klasi, dok su na Avali bili najbrži. Od tri relija u šampionatu Jugoslavije – Yu, Sutjeska i 1000 km Beograda, Živanović je vozio na Yu reliju, sa suvozačem Predragom Romanom, ali su odustali. Kako se Miki seća, suvozač se u jednom trenutku uplašio i izgubio koncentraciju, pa su zalutali. U šampionatu na krugu Živanović je od četiri trke vozio samo Ušće. Zbog promenjenog auspuha prebačen je u klasu do 850 ccm Gr. 5 i osvojio je vrlo dobro četvto mesto.

Naš sagovornik nije klonuo duhom čak ni kada je ostao bez automobila zbog čega je preskočio sledeću takmičarsku sezonu. A onda je uz finansijsku podršku porodice i pomoću kredita nabavio novog „fiću”. Kupio je alat i počeo sam da priprema automobil, a od te prakse nije odustajao praktično do kraja takmičarske karijere.

– U pripremi automobila mi je nesebično pomagao budući suvozač Vladimir Tomić. Kao što je sada slučaj, mogućnosti u pripremi automobila zavisile su od finansijskog stanja. Bez obzira na to što smo sami radili, delovi su bili skupi, pa nije uvek lako išlo, kaže Živanović i dodaje da su mu dosta olakšali sponzori Modriča i Galax, kao i matični klub Akademac. Inače, „fiću” je pripremao na ulici, iza paviljona u Cvijićevoj ulici, imao je veliki podrum, a radio je i u kuhinji stana, što pokazuje koliko je bio posvećen, nastavlja Živanović.

Ali, upornost i trud su mu se brzo isplatili. U sezoni 1970. nastupao je u Šampionatu Jugoslavije na sva tri „fronta” – u reliju, na kružnim i brdskim trkama. Uz pobedu na Yu reliju i treće mesto na Sutjesci Miki Živanović sa suvozačem Srđanom Lalevićem uzima prvu titulu u klasi, ostavivši iza sebe Željka Prezelja i Karel Ferleža u „sitroenu ami 8”. Jedan od glavnih konkurenata bio mu je i Zlatko Franković. Inače, te godine za šampionat su voženi Zimski reli, Jahorina, Yu reli, Sutjeska i Glisantin reli.

– Taj Yu reli je bio dugačak čak 2.400 kilometara, izuzetno naporan i zahtevan. Vozili smo oštro i beskompromisno, toliko da je usled zamora materijala na pojedinim mestima popucala karoserija, pa sam morao kod limara da je zavari, priseća se svojih iskustava Živanović.

Na kružnim trkama je osvojio titulu, doduše onu utešnu – vicešampionsku. Nastupao je na Petrolunionu i četiri Letnje lige na Ušću, u Aranđelovcu i Kragujevcu. Konkurencija je bila žestoka, a uz pobedu na trci Petrolunion i IV trci Letnje lige na kraju je bio drugoplasirani, iza Vece Holjevca, velikog konkurenta i prijatelja iz Zagreba. Treći je bio Ivan Rojtinić iz Zagreba, a četvrti Zlatko Franković. Bilo je to vreme kada su velike borbe u Nacionalnoj klasi između Beograđana i Zagrepčana nosile poseban naboj, uz manje-više fer borbe do poslednjeg atoma snage i poslednje kapi benzina.

Živanović je u Nacionalnoj klasi do 785 ccm osvojio dve šampionske titule na reliju – 1970. i 1971. i dve titule na kružnim trkama – 1971. i 1972. godine

– Naši vozači su bili u podređenom položaju, jer je takmičarima iz Hrvatske i Slovenije Italija bila takoreći ispred nosa. Samim tim lakše su dolazili do delova, a govorilo se da je tada za takmičare iz Zagreba naftna kompanija INA pripremila specijalno gorivo, koje je automobilima omogućavalo veću snagu i maksimalnu brzinu, kaže Živanović, koji je na kraju te sezone bio prvi i u Šampionatu na brdskim stazama, ali na njegovu žalost nije došlo do proglašenja pobednika.

I sledeće sezone je vozio istog „fiću”, sa tim da mu je i Rafinerija ulja Modriča kupila još jednog. Uspeo je da odbrani šampionsku titulu, pre svega zahvaljujući pobedama na Zimskom i Aprilskom reliju, iako nije uspeo da završi Yu reli, gde je bilo 37 takmičara prijavljeno u Nacionalnoj klasi.

– Od tog Yu relija suvozač mi je bila supruga Ljiljana. Inače, zbog nje sam udario u kamen i odustao, a sve se desilo tako što sam u toku vožnje od nje zatražio da mi pripali cigaretu, što je ona odbila. Došlo je do rasprave, izletanja automobila i udarca u veliki kamen i tako je menjač ostao zaglavljen u trećem stepenu prenosa, kaže Živanović.

Da je tih godina bio zaista dominantan, govori u prilog i šampionska titula osvojena na kružnim stazama. Voženo je čak 10 trka: Zagreb, IV Letnje Lige sa 52 takmičara prijavljena u Nacionalnoj klasi, Zagreb, Petrolunion, Aranđelovac, Sarajevo i Kragujevac. Uz pobede na II i IV Letnjoj ligi, drugim mestima Zagrebu, Aranđelovcu i Sarajevu, Miki je bio nedostižan za Vecu Holjevca, Josipa Lončara, Mladena Novaka, Jovu Beriča, Dejana Zdravkovića...

Za sezonu 1972. i dalje je imao svog šampionskog „fiću” Modriče sa DO registarskim tablicama sa kojim je učestvovao na kružnim trkama, dok je u reliju prešao na „zastavu 101” Grupe 2 sa 1150 „kubika”, sa kojom se domogao još jedne vicešampionske titule.

Sa „fićom” je bio još uspešniji – pobeđivao je na II Letnjoj ligi, Petrolunionu i Sarajevu, što mu je donelo treću šampionsku titulu na „krugu” u konkurenciji Mladena Novaka, Zlatka Frankovića, Mladena Gluhaka, Nebojše Stojanovića i tada nove nade, Pavla Komnenovića.

Sledeće sezone promenio je klub – iz Akademca prelazi u Crvenu zvezdu. To je, prema njegovim rečima, bila greška. I ovoga puta rafinerija ulja Modriča mu je dala „zastavu 101” 1150 Grupe 2. Održavao je uz pomoć Vladimira Tomića, suvozača sa kojim je došao do još jedne vicešampionske titule, da bi na kraju te 1973. godine Miki Živanović otišao na odsluženje vojnog roka kao decembarska klasa.

– Tada je Crvena zvezda „moj” auto dala Paji Komnenoviću, tako da kada sam se u aprilu vratio sa odsluženja vojnog roka praktično nisam imao šta da vozim. Kako je te godine Dragan Mališa Vučković otišao u vojsku, ukazalo se upražnjeno mesto u timu Balkanije, generalnog uvoznika Škode za Jugoslaviju, pa sam uskočio da vozim „škodu 110”, objašnjava Živanović i dodaje da je taj automobil imao veliku „rupu” između druge i treće brzine. Motor sa tri ležaja na radilici, dugim hodom klipova i bregastom osovinom sa strane nije trpeo velike obrtaje. Tražio sam od Čeha da nabave drugi menjač i kraći diferencijal, čak sam im se obratio direktno i oni su bili spremni da to ustupe besplatno. Ali, Tomislav se tome usprotivio, uz opasku da to sve nije smetalo Mališi. Na Yu reliju je tražio da ustupim prvo mesto Česima, što sam odbio, pa nisam ni vozio drugi, Evropski deo relija. Da sve bude gore, za Balkanski reli u Makedoniji koji je zatvarao sezonu, otišao sam kod jednog majstora da mi uradi diferencijal, ali je cementacija bila slaba, pa sam odustao. Time su se raspršili moji snovi o još jednoj tituli na reliju, konstatuje Živanović.

Nakon toga usledile su ne tako berićetne sezone – 1975. je bio četvrti. Nije uspevao da se ravnopravno nosi sa Pajom Komnenovićem i Momirom Arsićem u vrhunski fabrički pripremljenim „zastavama 101”. Sezonu 1976. skoro da nije ni vozio zbog finansijskih poteškoća. Nije uspeo da prebrodi finansijske probleme i od sedam relija samo je na Sajamsko-aprilskom reliju bio koliko-toliko zapažen osvajanjem petog mesta sa suvozačem Brankom Drakulićem u „zastavi 101” 1150 ccm Gr.2. Na kružnim trkama je sa tom „zastavom” vozio samo Kraljevo i – pobedio, što mu je donelo utešno peto mesto na kraju Šampionata.

– Bio je to trkački spektakl na stazi Beranovac. Do tada vodeći i budući Šampion u klasi Andrej Vidic i ja smo vodili žestoku borbu. U poslednjem krugu, neposredno pred ciljem, na nizbrdici, obišao sam ga i pobedio za dužinu točka, priseća se Živanović, koji je za narednu sezonu u reliju odlučio da promeni suvozača. Evo i zbog čega...

– Stalno su mi prigovarali da imam najlakše suvozače, pa sam rešio da mi suvozač bude Sava Petković, koji je imao 120 kg. I tako sam uspeo da dokažem „zlim jezicima” da lagani suvozači nisu bili presudan faktor za dobre rezultate. Sa „zastavom 101” 1150 Gr. 1, pobedili smo na Yu reliju i INA reliju, te na kraju prigrabili titulu Šampiona Jugoslavije.

Kakva je tada konkurencija bila u pomenutoj klasi govori podatak da su nastupala velika imena poput Miluna Vesnića, Dagmara Šustera i drugih...Inače, bila je to pomalo čudna sezona, gde se mnogo puta otvaralo pitanje tehničke ispravnosti i homologacije, što je neke koštalo plasmana. Naime, DMB je u neke „zastave 101” ugradio glave motora koje nisu homologovane. Živanović i Šuster su tražili da se na takmičenjima dozvole samo homologirane glave.

Miki se dobro seća te sezone...

– Kod Miluna Vesnića se drugačije čuo zvuk motora, kao i samo šaltovanje, pa je Dagmar Šuster uložio protest zbog glave motora, a ja zbog kratkog diferencijala. Milun je diskvalifikovan zbog prenosa, nisu mu ni otvarali motor. Ostali su bili diskvalifikovani zbog glave motora. Na proglašenju pobednika Milunu je ipak dodeljena titula, jer je navodno u međuvremenu homologovao kratak diferencijal, kaže Živanović koji je na kraju reli šampionata bio drugi te godine, a Šuster treći. Nakon toga Miki se povukao iz auto-sporta, da bi u Zemunu 1978. otvorio auto-servis.

Ali, ispostaviće se da time nije rekao definitivno zbogom svojoj velikoj ljubavi. Neočekivano se vratio 1994. godine. Naime, supružnici Živanović postali su članovi Fonda Kapetana Dragana, a u potrazi za sponzorima došli su i do Reno Kepa, čiji je servis bio kod hipodroma. Kada je Peca Dobrohotov nehotice prešao automobilom preko noge Zorana Stevanovića, ozbiljno ga povredivši, Mikiju su predložili da on vozi Makeov „reno klio” grupe N. Sa tim automobilom je osvojio još jednu šampionsku titulu u reliju, ovoga puta u novoj državi, nastupajući sa suvozačem Vladimirom Tomićem za tim Kep Sport.

Poslednji automobil bio mu je „ford sijera RS kosvort” Grupe A, koju je za sezonu 1995. Ivica Ica Matošević nabavio, a sa Mikijem je dogovorio da nastupa za njegov ASK Zemun. Te godine glavni pretendenti na naslov šampionske titule na reliju, Obren Tešić, Čedomir Brkić i Peca Dobrohotov – svi su vozili 4x4 automobile.

Miki je sa suvozačem Vladimirom Tomićem odvezao Interspeed reli i bio je 5. u klasi, dok je na Pan reliju bio 6. u klasi, a sezonu je završio na osmoj poziciji.

– Taj auto je bio dosta problematičan. Sređivali smo kočnice, bilo je problema sa diferencijalom, gumama, ali se radilo na tome da ga dovedemo u red. Ipak, nije sve ispalo kako treba i to je jedini automobil koji sam vozio, a za koji nisam znao šta mogu da očekujem od njega. Pucao je od snage sa gotovo 300 ks, ali suviše lagan zadnji kraj bio je nestabilan, zbog pogona na zadnje točkove. Bio je totalno nepredvidiv, zaključuje priču Živanović.

BROD SA BETONSKIM KORITOM

Živanović je čitao, raspitivao se i shvatio da je brod sa betonskim koritom najpostojaniji, posebno unutra, u kabini. Gvožđe, rđa, plastika ima osmozu, jedino je beton postojan. U velikom dvorištu Mališe Vučkovića, za šta mu je večno zahvalan, 1987. je napravio jedrilicu sa betonskim koritom od 14 m nazvanu IPO. Ovom jedrilicom je niz Dunav i Crno more stigao u Jadran. IPO je zimi bila na vezu u Dubrovačkoj marini, a od aprila do septembra išao je od Ulcinja do Lastova, bavio se ribolovom na dah, prodavao je ribu, rakove i od toga se izdržavao, do 1990.

PRETILA MU DOŽIVOTNA DISKVALIFIKACIJA

– Na zadnjoj trci sezone 1972. u Aranđelovcu Dule Poletan je pogrešio sa zastavicom... Bio sam na prvom mestu na startu i Mladen Novak me je udario otpozadi i oštetio mi zadnji vezni lim i razvodnik. Upao je deo bakelita ispod razvodnika u tegove, pa kasnije motor ostao bez snage. O ovome se svašta pričalo i pisalo, pojedini su tražili da me doživotno diskvalifikuju, priseća se Živanović nemilih događaja. Na kraju su i Živanović i Novak diskvalifikovani na šest meseci, a kazne su odslužili u zatišju sezona, sa tim da je Mikija to onemogućilo u pohodu na titulu u reliju.

ŠEST TITULA, PET AUTOMOBILA

Tokom karijere, Miodrag Živanović je vozio „fiću”, „zastavu 101” 1.150 ccm Gr.2, „škodu 110” Gr. 2„zastavu 101” 1.150 Gr. 1, „reno klio” Gr. N 2.0 i na kraju „ford sijeru RS kosvort” Grupe A. Čak šest puta je osvajao naslov prvaka Jugoslavije, dvaput u šampionatu na kružnim trkama i četiri puta u reli šampionatu.

PREDNJA ILI ZADNJA VUČA

Na pitanje koja vrsta pogona mu više odgovara, Miki kaže da mu je na trkama više ležala zadnja vuča (kod „zastave 750”), a na reliju prednja. Razlog je taj što se kod „zastave 101” bolje privikao na tehniku kočenja levom nogom uz desnu na gasu, radi kontrole zanošenja zadnjeg kraja.

‍